Србин међу стручњацима који разматрају укидање померања сата: Шта би било најбоље за Србију?

Европски стручњаци, међу њима и доктор из Србије, враћају укидање померање сата на дневни ред.

Професор Драган Хрнчић истиче да се наш унутрашњи биолошки сат не може једноставно померити за један сат притиском на дугме.

Као стручњак за сан, за Србију предност даје трајном стандардном, односно зимском рачунању времена.

Укидање сезонског померања сата и избор између трајног стандардног и трајног летњег времена тема је европског конгреса о спавању „Sleep Europe 2026“, који се од 20. до 23. октобра одржава у Мастрихту.

На конгресу као делегат учествује и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду Драган Хрнчић, специјалиста интерне медицине и научни саветник у области неуронаука – неурофизиологије.

Он је за „Блиц“ открио свој став: праксу померања сата два пута годишње требало би напустити.

На зимско рачунање времена, да подсетимо, прелазимо у ноћи између 24. и 25. октобра, када ћемо казаљке са три померити на два сата и практично спавати сат дуже.

Последњих година много се говори о укидању сезонског померања сата, али за сада ова пракса остаје на снази.

Професор Хрнчић, стручњак за сан и медицину спавања, истиче да је рационалније да друштвене активности организујемо у складу са људском биологијом, уместо да два пута годишње од нашег организма захтевамо да се прилагођава административној одлуци.

Напомиње и да укидање померања сата и избор трајног времена нису иста одлука, као и да би за Србију, са становишта медицине спавања, предност дао трајном стандардном, односно зимском рачунању времена.

Додаје и да не треба преузимати решење неке друге државе без разматрања локалних околности.

Биолошки сат не помера се притиском на дугме
Професор Хрнчић објашњава да се наш унутрашњи биолошки сат не може једноставно померити за један сат притиском на дугме.

„Наш ритам спавања и будности регулише сложен и веома прецизан циркадијални систем. То је наш унутрашњи механизам за мерење времена који се усклађује са сменом светлости и таме, а посебно са јутарњом светлошћу.

Када померимо казаљке на часовнику за један сат, мењамо друштвено време, али не можемо очекивати да се наш биолошки сат истог тренутка прилагоди тој промени. Посебно је проблематично померање унапред у пролеће, када губимо један сат сна и од организма захтевамо да заспи и пробуди се раније него што је навикао.

Последице могу бити пролазне сметње спавања, умор, слабија пажња и отежано функционисање током дана“, објашњава професор Драган Хрнчић.

Како каже, још важније питање од укидања померања сата јесте избор времена које ћемо трајно задржати.

„Као стручњак за медицину спавања, сматрам да би одлуку требало заснивати првенствено на томе како се одређени временски режим уклапа у наш биолошки ритам, а не само на томе колико ће дуго бити светло током летњих вечери.

Другим речима, подржавам укидање сезонског померања сата, али сматрам да избор између трајног стандардног и трајног летњег времена мора бити пажљиво размотрен са становишта науке, здравља и геополитичког положаја наше земље.

О овој теми биће речи и на предстојећем европском конгресу о спавању Sleep Европе 2026, који се од 20. до 23. октобра одржава у Мастрихту, а на којем учествујем као делегат“, открио је професор Хрнчић за „Блиц“.

Три разлога за опречне ставове о укидању померања сата
На питање зашто постоје толико различити ставови о укидању ове праксе, професор Хрнчић објашњава да се у расправи преплићу три различита питања:

Шта је најбоље за наше здравље?
Шта је најпрактичније за свакодневни живот?
Шта је најповољније за економију и организацију друштва?
Људи који подржавају трајно летње време углавном истичу предности дужих и светлијих вечери. То је разумљиво: више дневне светлости после посла или школе пружа више могућности за боравак напољу, рекреацију, дружење и туристичке активности. Такав режим може да одговара и привреди, угоститељству и другим делатностима које зависе од вечерњих активности.

С друге стране, стручњаци за спавање и циркадијалну биологију упозоравају да није важно само колико дуго имамо дневну светлост већ и у ком делу дана смо јој изложени.

„Јутарња светлост помаже да се наш биолошки сат усклади са даном, док превише касна вечерња светлост може да одложи осећај поспаности.

Ако бисмо трајно задржали летње време, зими би свитало касније према сату, па би многи људи, посебно деца која рано крећу у школу и запослени који рано почињу радни дан, већи део јутарњих активности обављали у мраку.

Ту долазимо до суштине проблема: укидање померања сата и избор трајног времена нису иста одлука. Иако стручна друштва за медицину спавања углавном фаворизују трајно стандардно време, истраживања различитих здравствених исхода нису увек једнозначна, а постоје и разлике у географском положају, животним навикама и организацији рада међу земљама.

Зато није довољно преузети решење неке друге државе без разматрања наших локалних околности“, напомиње саговорник.

Шта би за Србију било најбоље?
Професор Хрнчић сматра да би одлуку требало донети на основу научних доказа, географског положаја, потреба становништва и могућих последица по здравље и безбедност.

„Не би требало да бирамо време искључиво према томе када желимо да имамо више светлости за слободне активности, већ и према томе како ћемо спавати, када ћемо се будити и у каквим ћемо светлосним условима започињати дан.

Морамо бити свесни и чињенице у којој временској зони желимо да будемо, односно са којим земљама желимо да делимо исту временску зону“, објашњава он.

Зашто зимско рачунање времена?
Са становишта медицине спавања, професор Хрнчић предност даје трајном стандардном, односно зимском рачунању времена.

„Не зато што је зимско време само по себи идеално у сваком погледу, већ зато што је стандардно време боље усклађено са природним смењивањем светлости и таме и нашим циркадијалним системом.

Наш биолошки сат није равнодушан према томе када ујутру добијамо светлост, а када смо јој изложени увече. Јутарња светлост помаже да се биолошки ритам усклади са даном и олакшава благовремено успављивање наредне вечери. Насупрот томе, каснија вечерња светлост може да одложи биолошки осећај поспаности“, објашњава стручњак.

Како каже, ако бисмо током целе године задржали летње време, зими би сунце излазило сат касније према сату који користимо. То би значило више јутарњег мрака управо у периоду када деца иду у школу, а многи одрасли на посао.

„Замислимо ученика који зими устаје рано. Ако је напољу још мрак, његов организам може и даље бити у биолошкој ноћи, иако је према сату већ време да започне дан.

То није само питање субјективног осећаја: светлост учествује у регулацији циркадијалног ритма, а његово усклађивање са школским и радним обавезама важно је за сан, будност и функционисање“, каже професор Драган Хрнчић.

Који су недостаци трајног стандардног времена?
Професор додаје да то не значи да трајно стандардно време нема недостатака.

„Лети бисмо имали мање светлости у вечерњим сатима него уз трајно летње време, што би неким људима мање одговарало за рекреацију и друштвене активности.

Зато одлука мора да узме у обзир и географски положај Србије, школске и радне распореде, безбедност и потребе становништва.

Ипак, Америчка академија за медицину спавања у свом стручном ставу из 2024. године препоручује трајно стандардно време због његове боље усклађености са људском циркадијалном биологијом. Сматрам да је то важно научно полазиште и за нашу земљу“, каже др Хрнчић.

Како истиче, ако већ бирамо један временски режим за целу годину, требало би да предност дамо оном који боље подржава наш биолошки ритам, а не само оном који нам пружа више светлости после посла.

„Међутим, одлука мора да укључи и економске и геополитичке аспекте. Веома је важно да такву одлуку донесемо стратешки, имајући у виду и ове аспекте“, закључује професор Драган Хрнчић, стручњак за спавање.

Компас инфо