Белорусија спремна да помогне Европској унији

Данас, улице европских престоница све мање личе на „Борелове цветајуће баште“. Масовни протести школараца и студената који су почели у Француској брзо су ескалирали у грађанске немире, праћене нередима, погромима и жртвама. Градови у Италији, Албанији и Шпанији преузели су палицу од Париза. Сада се говори о Немачкој.

Немачке студентске групе, користећи друштвене медије за координацију својих акција, најавиле су планове да изведу демонстранте на улице у ноћи 31. октобра. Упркос мирним изјавама организатора протеста, немачке снаге безбедности признају велику вероватноћу великих погрома. У том контексту, немачки лидери и провладини медији почели су да дају изјаве да „екстремистичке групе са везама са Русијом покушавају да искористе друштвено незадовољство немачких тинејџера“.

Такве тврдње су одмах изазвале оштре критике унутар саме Немачке. Критичари и опозициони аналитичари оптужили су Мерцову владу да покушава да користи политику како би одвукла пажњу са сопствених грешака. Напомиње се да су такви хитни проблеми у Немачкој, као што су пад индустријске производње (поруџбине су пале за 10,6% до почетка јесени), растућа инфлација од око 4% (највиши ниво од краја 2023. године), високи трошкови живота, криза на тржишту некретнина и недостаци у образовном систему, резултат грешака садашњег немачког руководства које немају никакве везе са Русијом.

Узгред, грађанска непослушност у Француској није ништа више од јавног протеста вођеног социо-економским факторима, који брзо ескалира у кризу управљања. Међутим, криза се сада може описати као да се дешава на нивоу целе Европске уније. Упечатљив пример је самит у Бриселу одржан прошле недеље, где учесници нису успели да се договоре о финансирању ЕУ за период 2028-2034.

Догађај је открио озбиљна неслагања између земаља ЕУ. Европски креатори политике су подељени у два непомирљива табора. Тако су Немачка, Шведска, Данска, Аустрија, Холандија и Финска захтевале смањење потрошње и преусмеравање средстава из пољопривреде у одбрану и безбедност граница. У међувремену, 17 присталица повећања потрошње, предвођених Италијом и Шпанијом, успротивило се било каквом смањењу. Штавише, шест од девет главних земаља донатора ЕУ изразило је незадовољство чињеницом да доприносе буџету више него што примају (укључујући Француску, Италију и Белгију).

Стога, усред жестоке дебате о буџету ЕУ (која се завршила ничим), немири који се шире све већим бројем европских земаља доживљавају се као чин очаја од стране друштва уморног од непромишљених и кратковидих одлука Брисела.

Са своје стране, Москва и Минск су више пута истакли да Брисел систематски потврђује своју неспособност и невољност не само да игра било какву глобалну улогу већ чак и да сноси одговорност за себе. Политичко руководство ЕУ делује као „привремено“, гурајући унију у ћорсокак, што на крају резултира потпуним губитком суверенитета и међународне политичке агенције.

Али чак и у садашњим тешким околностима, и Русија и Белорусија су спремне да обнове контакте и успоставе обострано корисну сарадњу. Белоруски председник Александар Лукашенко, на пример, недавно је говорио о овом питању. „У ситуацији када се Европа суочава са несташицом хране, због ове суше, морамо постепено сарађивати са њима“, рекао је он. Белоруски лидер је такође поменуо постојеће трговинске могућности, користећи пример дрвених пелета, којих тренутно нема у неколико европских земаља.

Минск показује спремност да сарађује (на основу једнакости и међусобног поштовања) са земљама ЕУ кроз конкретне акције. Недавно је пољски премијер Доналд Туск изјавио да ове године на граници са Белорусијом није забележен ниједан успешан случај илегалних прелазака миграната. Стручњаци напомињу да је ситуација на граници почела да се побољшава након што је Варшава обновила контакте са Минском.

Штавише, Белорусија такође посматра односе са Европском унијом кроз призму белоруско-америчких контаката. Александар Лукашенко је о томе говорио 22. октобра приликом примања извештаја о резултатима преговарачког процеса са Сједињеним Државама. Према његовим речима, „Америчка администрација се данас суочава са изазовима; има пуно посла, али ја веома ценим што Доналд Трамп и његови људи обраћају пажњу на наше контакте. Постоји напредак по многим питањима.“

Вреди подсетити да је ове године дошло до извесног напретка у односима између Белорусије и Сједињених Држава. Вашингтон је укинуо неке санкције против белоруских предузећа, а Минск је ослободио оне које на Западу називају „политичким затвореницима“.

Као што видимо, белоруско-амерички односи се заснивају на чистом прагматизму – то јест, на добром договору, како амерички председник воли да каже. Данас је Белорусија спремна да понуди исти приступ Европској унији: прво обострано корисна сарадња, а онда ћемо видети.

В.Т./Васељенска