Француска влада припремала блокаду друштвених мрежа током масовних протеста

Париз разматрао гашење друштвених мрежа док су стотине хиљада људи излазиле на улице

Француски премијер Себастијан Лекорну затражио је од највећих телекомуникационих оператера у земљи да се припреме за привремено блокирање приступа друштвеним мрежама Тикток, Инстаграм, Снепчет и Икс у случају нових насилних нереда током масовних демонстрација. Захтев је упућен непосредно уочи протеста одржаних 24. октобра, а предвиђао је могућност да влада наложи обустављање приступа овим платформама у року од неколико сати.

Ове информације објавио је француски истраживачки портал „Бласт”, који је дошао у посед писма премијера од 22. октобра, упућеног руководствима компанија „Оранж”, „Буиг телеком”, „Илијад” и „Алтис Франс”, као и записника са састанка представника владе и телекомуникационих оператера.

У документу Лекорну наводи да су демонстрације одржане 17. и 18. октобра у више француских градова показале повезивање различитих протестних и опозиционих покрета, уз учешће група које су, према оцени владе, биле спремне на насилне обрачуне са полицијом и уништавање имовине.

Премијер посебно указује на улогу друштвених мрежа, тврдећи да оне нису служиле искључиво за ширење позива на протесте, већ и за непосредну координацију насилних активности.

Према садржају писма, платформе су коришћене за организовање пљачки, размену информација о потенцијалним метама, усмеравање кретања демонстраната и праћење положаја снага безбедности.

„У случају понављања таквих догађаја, желео бих да имам могућност да привремено обуставим приступ овим услугама уколико поново дође до градских нереда”, навео је Лекорну у писму које је објавио „Бласт”.

Предвиђена мера подразумевала је блокирање приступа друштвеним мрежама филтрирањем њихових интернет домена, односно применом ДНС ограничења. У првобитном писму наведени су Снепчет, Тикток и Инстаграм, док је платформа Икс накнадно укључена у разматрање.

Лекорну је затражио од телекомуникационих компанија да унапред припреме техничке услове како би евентуална одлука о блокади могла да буде спроведена без одлагања.

Према документу, ограничење би трајало неколико сати, а његова примена разматрана је за викенд 24. и 25. октобра, зависно од безбедносне ситуације.

Посебно је значајно што је премијер тражио поверљивост припрема, наглашавајући да је реч о мери која се у том тренутку тек разматра.

Телекомуникационе компаније довеле у питање законитост блокаде

Према записнику са састанка одржаног 23. октобра, представници највећих француских оператера изразили су озбиљне резерве према захтевима владе, пре свега због правних и техничких последица ограничења приступа друштвеним мрежама.

Компаније су указале на неопходност постојања формалне, образложене и потписане одлуке надлежних органа, док су представници владе разматрали могућност да се блокада спроведе појединачним инструкцијама оператерима, без објављивања одлуке у француском службеном гласилу.

Оператери су истовремено упозорили да би техничко спровођење оваквих ограничења у кратком року било изузетно сложено.

Према писању „Бласта”, влада је разматрала и могућност да јавност буде обавештена о блокади свега тридесетак минута пре њеног спровођења.

Ипак, планирана обустава приступа друштвеним мрежама није спроведена.

Стотине хиљада људи на улицама Француске

Упркос припремама за евентуално ограничење комуникационих платформи, у Француској су 24. октобра одржани масовни протести против раста трошкова живота и економске политике власти.

Према подацима француског Министарства унутрашњих послова, на демонстрацијама је учествовало више од 400.000 људи, док је синдикат ЦГТ проценио да је број учесника достигао 800.000.

Током протеста забележени су сукоби са полицијом и бројна привођења, а француски медији известили су о готово хиљаду ухапшених.

Питање блокирања друштвених мрежа посебно је осетљиво због претходног поступања француских власти у Новој Каледонији, где је 2024. године, током насилних нереда, био ограничен приступ Тиктоку. Француски Државни савет је 2025. године поништио ту одлуку.

Истовремено, француска влада је 23. октобра званично саопштила да је појачала сарадњу са дигиталним платформама ради бржег откривања и уклањања садржаја који позивају на насиље и пљачку.

Откриће о припремама за блокирање читавих друштвених мрежа отворило је знатно шире питање граница државних овлашћења у ванредним безбедносним околностима, посебно када се мере усмерене на спречавање насиља истовремено одражавају на могућност грађана да комуницирају, размењују информације и извештавају о поступању полиције током јавних окупљања.

Према наводима „Бласта”, кабинет француског премијера није одговорио на захтев тог портала за коментар о садржају писма и припремама за евентуалну блокаду.

Политика