Србија на прагу двопартизма, две листе потиснуле

Парламентарни избори у Србији донели су велико престројавање политичке сцене. Према финалној пројекцији Цесида и Ипсоса, Студентска листа освојила је око 53 одсто гласова и 141 мандат, док је листа „Александар Вучић – Уједињена Србија“ добила око 38,8 одсто гласова и 103 посланичка места. Преосталих шест мандата припало је мањинским листама. Коначну расподелу утврђују надлежни органи.

Такав резултат значи да ће готово целокупна парламентарна борба бити концентрисана између два велика политичка блока. Међутим, док је за СНС главни изазов прилагођавање улози опозиције, Студентску листу тек очекује провера да ли изборно јединство може да се претвори у трајну и функционалну политичку организацију или да се то не деси.

Социјалисти и десница остали испред врата парламента

Један од најупечатљивијих исхода избора јесте неуспех, прави фијско странака које су годинама биле присутне у парламенту или су претендовале да постану алтернатива највећим политичким групацијама.

Листа Ивице Дачића „Фактор стабилности“ освојила је око 2,2 одсто гласова и остала испод цензуса. То је озбиљан ударац за Социјалистичку партију Србије, која је деценијама била један од препознатљивих актера српске политике, учествујући у различитим владама и коалицијама.

Ни десница није успела да се наметне као самостална парламентарна снага. Листа „Аутентична десница“, чији је носилац био Милош Јовановић, добила је око 0,9 одсто гласова. После таквог резултата Јовановић је најавио повлачење са места председника Новог ДСС-а и одлазак из јавног живота.

„Повлачим се с јавне сцене. Немам ништа ново да кажем, а мислим да сам довољно говорио свих ових година“, поручио је Јовановић у изјави за недељник НИН.

Неуспех је посебно значајан ако се има у виду да је Нови ДСС на изборима 2022. године, у оквиру коалиције НАДА, освојио 5,37 одсто гласова и 15 мандата.

Од тадашњег парламентарног присуства до садашњег изборног резултата пут је био политички веома скуп.

Мале странке суочене су са дилемом коју више не могу да одлажу: да ли ће покушати да обнове самосталну политичку понуду, да се удружују са сродним организацијама или ће тражити место унутар већих блокова. У условима снажне поларизације, простор за странке које немају препознатљиво бирачко језгро постаје све ужи.

Ђиласова коалиција доживела тежак пораз

Посебно тежак исход доживела је коалиција „Европска Србија“, окупљена око Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, у којој су учествовали и Здравко Понош са странком СРЦЕ и Горан Јешић са покретом Солидарност.

Листа, чији је носилац била Мариника Тепић, освојила је свега око 0,28 одсто гласова, односно приближно 12.000 гласова према достављеним подацима. Такав резултат оставља коалицију далеко од парламентарног прага и отвара питање будућности њених организација и политичког правца који су заступале.

Поређење са претходним изборима показује размере пада. Коалиција „Србија против насиља“, чија је окосница био ССП, на изборима 2023. године освојила је 23,65 одсто гласова и 65 мандата.

Овакав исход указује да некадашње препознатљиве опозиционе структуре више не могу да рачунају на подршку коју су имале у претходним изборним циклусима. Само окупљање више странака под заједничким именом није било довољно да се задржи поверење бирача.

Из резултата се, ипак, не може закључити да су сви бирачи тих странака прешли на једну страну. Део је могао да подржи Студентску листу, део да остане код куће, а део да се определи за друге листе. Оно што је извесно јесте да досадашњи модел опозиционог деловања није обезбедио довољно гласова за парламентарни опстанак.

Пад у Новом Пазару: Студентска листа надмашила три традиционалне странке

Изборни резултати у мањинским срединама донели су посебно значајно изненађење. У Новом Пазару Студентска листа освојила је 19.238 гласова, односно 38,7 одсто, више него три највеће традиционалне бошњачке странке заједно: СДП Расима Љајића, СДА Сулејмана Угљанина и СПП Усаме Зукорлића, које су укупно добиле 18.174 гласа.

Сличан тренд забележен је у Тутину и Сјеници, што указује на слабљење досадашњег утицаја традиционалних политичких организација у делу бошњачког бирачког тела.

Према достављеним подацима, листе Расима Љајића и Сулејмана Угљанина освојиле су по један мандат, док листа Усаме Зукорлића није обезбедила посланичка места.

То не значи да су традиционалне бошњачке странке нестале из политичког живота, али показује да њихова досадашња позиција више није недодирљива. Студентска листа успела је да освоји значајан број гласова и у средини у којој су локалне политичке структуре годинама имале снажно упориште.

За Љајића, Угљанина и Зукорлића овакав резултат отвара питање како ће обновити поверење бирача и да ли ће моћи да понуде нову политичку стратегију. За Студентску листу, с друге стране, то је показатељ да је успела да пређе границе традиционалних политичких подела, али и обавеза да очекивања тих бирача претвори у конкретну политику.

Коалиција различитих погледа: највећи изазов тек долази

Иако је Студентска листа освојила убедљиву већину, њена дугорочна стабилност није унапред загарантована. За разлику од класичних странака, које обично имају јасније дефинисану идеологију, руководство и унутрашњу хијерархију, студентски покрет окупља људе различитих политичких уверења и приоритета.

Створена референдумска атмосфера, како многи тумаче ситуацију у Србији последњих месеци, коштала је нејаке прескупо.

Аналитичари оцењују да се тешко може да говори о трајном двопартизму док Студентску листу чине групе са различитим ставовима о Косову и Метохији, односима са Русијом, економском моделу и другим важним питањима.

Њихова оцена указује на суштинску дилему: покрет који је успео да окупи различите делове бирачког тела сада мора да покаже да може да доноси одлуке и управља државом. Током изборне кампање заједнички циљеви могли су да потисну разлике. У парламенту и Влади, међутим, биће потребно доносити конкретне одлуке о буџету, економији, спољној политици, Косову и Метохији и односима са Европском унијом.

Указује се и на то да ће бити важно да ли ће се Студентска листа временом поделити на више политичких организација или ће задржати јединствену структуру. Унутрашње поделе не би нужно значиле распад целог покрета, али би могле да промене однос снага у парламенту.

Нова власт биће на испиту већ током формирања Владе и утврђивања њених приоритета. Способност да се постигне договор око кадрова и програма биће први показатељ да ли је изборно јединство прерасло у функционалну политичку организацију.

СНС остаје снажан блок, али са другачијом улогом

На другој страни, коалиција окупљена око СНС-а задржава значајну парламентарну снагу са 103 мандата према изборној пројекцији. То је довољно за снажан опозициони наступ, контролу рада будуће Владе и покретање политичких расправа у парламенту, али не и за самостално формирање већине.

Будућност СНС-а зависиће и од улоге Александра Вучића, његове одлуке о даљем политичком ангажману и способности странке да се прилагоди новим околностима. Ако остане главни политички ауторитет унутар блока, СНС би могао да задржи компактност. Ако дође до промене руководства или различитих процена о будућој стратегији, питање унутрашњег односа снага могло би да постане значајно.

За разлику од мањих странака које су остале без посланика, СНС ће имати парламентарну инфраструктуру, велики број представника и могућност да свакодневно учествује у политичком животу. То му омогућава да се позиционира као главна противтежа новој власти.

Ипак, изборни резултат показује да ће и ова странка морати да преиспита део досадашњег приступа. Пораз не значи аутоматски распад организације, али отвара питање како ће привући бираче који су се определили за промену и на који начин ће градити политичку понуду у новим околностима.

Да ли је ово почетак трајног двопартизма?

На први поглед, нови парламент имаће готово двопартијску структуру. Две велике листе контролисаће 244 од укупно 250 посланичких места, док ће мањинске листе имати преосталих шест мандата. Такав однос снага значи да ће се огроман део парламентарних расправа водити између власти коју предводи Студентска листа и опозиционог блока окупљеног око СНС-а.

Ипак, један изборни резултат није довољан да би се утврдило да је Србија трајно прешла на двопартијски систем. За то су потребни стабилни политички блокови, јасни програми и способност да се током више изборних циклуса окупљају различити интереси бирача.

Србија је сада у фази у којој се стари политички распоред урушио, а нови још није учвршћен. Студентска листа тек треба да покаже да ли може да функционише као трајна политичка организација, док ће СНС покушати да искористи парламентарну позицију и обнови подршку. Мањинске странке задржавају своје представнике, а организације које су остале испод цензуса могу да покушају да се реорганизују и врате на политичку сцену.

Највећи губитници ових избора нису само странке које нису прешле цензус. То је и досадашњи модел политичког деловања у којем су бројне организације покушавале да задрже видљивост без довољно снажне подршке бирача. Њихов неуспех показао је да политичка традиција, познато име и ранији парламентарни резултати више нису гаранција опстанка.

Нова политичка сцена тек треба да добије свој коначни облик.

Ако Студентска листа успе да сачува јединство и претвори изборну победу у функционалну власт, могла би да постане дугорочан политички блок. Ако је унутрашње разлике поделе, отвориће се простор за нове странке и савезе. СНС ће, у међувремену, покушати да учврсти своју позицију у опозицији, перманентном и јаком

Избори су потиснули велики број досадашњих актера, али нису окончали политичко престројавање. Тек ће наредни месеци показати ко има организацију, програм и снагу да опстане, а ко ће остати само део политичке прошлости и препуштен забораву.

Политика