КАКО ЈЕ НАСТАЛА СРПСКА ЗАСТАВА И ЗАШТО ЈЕ СЛИЧНА РУСКОЈ: Осмислио ју је Милош Обреновић поред старог храста у Такову!

На Цвети, велики српски празник, далеке 1815. године Милош Обреновић је са голоруким народом у Такову, код Горњег Милановца, кренуо у борбу за слободу и стварање модерне српске државе.

Седам дана пред Васкрс, Милош Обреновић је са својом свитом дошао у цркву брвнару посвећену Светом Ђорђу, где су се причестили, а затим отишли у густу храстову шуму. Код сеоског записа кнез је изговорио чувене речи: „Ето мене, ето вас — рат Турцима!” Након тога кренули су у борбу против велике силе за ослобођење своје државе, јер слобода није имала цену.

Иако је био неписмен, Милош Обреновић је умео да преговара. За двадесет година, уз мало жртава, успео је да придобије шест нахија без испаљеног метка.

„За три месеца ратовања и дипломатских преговора успео је да придобије камен темељац српске државности. Документима је гарантовано да је Србија вазална кнежевина у оквиру Турског царства, али да је у погледу политике апсолутно самостална. Срби почињу сами да прикупљају порез и да суде свом народу, а у случају сукоба Срба и Турака одлучивале би мешовите комисије, што личи на неку врсту данашње дипломатије.

Након тога донет је први устав у Кнежевини Србији, у Крагујевцу 1835. године, чиме је власт подељена на законодавну, извршну и судску. Тиме се заокружује прича о српској државности и ономе што је Карађорђе започео, а Милош завршио. Због тога их називамо темељем и кровом српске државности”, рекао је Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја.

Уредбама турског хатишерифа Србија је добила право да има и заставу, чији су елементи преузети из средњег века. Грб са чувена четири слова „С” налазио се на штиту у периоду око 1830. године. На њему су и круна, плашт, маслинова гранчица, која симболизује мир, и храстова гранчица, која означава темељитост и постојаност.

„Након турског инсистирања да се на застави нађу и четири полумесеца, Милош је издејствовао соломонско решење — шестокраку звезду. Касније, када је Милош хтео да се приближи Русима, на његово питање каква је њихова застава, они су одговорили да је бело-плава. Он је рекао: ‘Хајде да се браћа Руси не наљуте, ми ћемо само окренути боје’, и тако смо добили боје данашње заставе”, истиче Марушић.

Историјски догађај код Таковског грма, како би га сачувао од заборава, Пaja Јовановић овековечио је на слици. Поред војске и Милоша, на њој се налази и дечак који стоји на крсту, подигнуте руке, спреман за ослобођење своје земље.

„Када су сликара питали зашто се на слици налази и дечак, одговорио је: ‘Српски народ вазда умире, али се изнова рађа у борби за своју државност, јер нема већег богатства од тога да имаш своју државу — тиме имаш и слободу’”, рекао је Марушић и додао да је Јовановић чак два пута долазио у Таково и разговарао са мештанима како би веродостојно овековечио тај догађај, иако више није било живих сведока.

(Мондо/РИНА)