ЗАГРЕБАЧКИ „ПРИЈАТЕЉ БЛОКАДЕРА” СПРЕМАО ПОКРЕТ ЗА ВЛАСТ: Маршавелски им диктирао промену Устава, санкције Русији и прекрајање српске историје, а радио у тиму за тужбу против Србије

Александар Маршавелски, који је месецима писао студентима у Србији под псеудонимом „Пријатељ студената”, био је у тиму који је радио на тужби Хрватске против Србије. То је изјавио бивши хрватски министар унутрашњих послова Ранко Остојић. Маршавелски је истовремено био члан хрватског Већа за грађански надзор безбедносно-обавештајних агенција, а оставку на ту функцију поднео је након што је открио свој политички ангажман у Србији.

Под именом „Пријатељ студената” објављивао је педесетак писама у којима је студентима предлагао политичке кораке и усмеравао деловање покрета. Посећивао је блокиране факултете, долазио у Београд, држао предавања на Правном факултету и Факултету политичких наука и разговарао са професорима и учесницима покрета. Свој идентитет открио је тек након парламентарних избора.

У писмима је предлагао формирање експертске владе, одлазак студентских представника у европске институције и притисак на РЕМ. Саветовао је студенте да наставе блокаде и протесте ако институције не прихвате њихове захтеве. Посебно се похвалио да им је давао аргументе за то да Мило Ломпар не буде на изборној листи. Тврдио је да би Студентска листа, да је Ломпар остао на њој, освојила најмање 200.000 гласова мање.

Од изборних оптужби до оспоравања српске историје

У једној колумни Маршавелски је изнео процену да би власт могла да „покраде око 15 одсто” гласова и заговарао промену Устава, уз нове изборе на којима би Студентска листа освојила двотрећинску већину. Предлагао је и реформу бирачког списка и медија као кораке ка том циљу.

Оштре оцене износио је и о српској историји и образовању. Писао је да уџбеници историје стварају „фалсификовани идентитет”, критиковао начин на који се у Србији предају национална историја и ратови деведесетих и тражио измене наставних програма. У својим текстовима заговарао је и кривично гоњење српских званичника због ратних злочина и отварање архива безбедносних служби.

Маршавелски је будућој власти предлагао и промену спољне политике Србије, укључујући увођење санкција Русији. У текстовима је руску подршку Београду представљао као ослонац политике коју је оштро критиковао и позивао представнике Студентске листе да преиспитају став о санкцијама.

Остојић је навео да је Маршавелски учествовао у тиму за тужбу Хрватске против Србије пред Међународним судом правде, у којој је Загреб тражио утврђивање повреде Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

Под псеудонимом „Пријатељ студената” Маршавелски је месецима политички усмеравао блокадерски покрет, посећивао факултете у блокади и писао о потезима које би требало да повуче будућа власт. У његовим писмима подршка протестима прерастала је у конкретан програм: промену Устава, увођење санкција Русији и измену наставе српске историје. Маршавелски је био члан хрватског тела за надзор безбедносних служби, а учествовао је и у тиму за тужбу Хрватске против Србије.

Из Загреба је стизало упутство Србији како да мења уџбенике и тумачи прошлост, а усташко наслеђе у Хрватској и даље се релативизује и потискује из јавног суочавања. То је била интервенција из Хрватске у политички живот Србије, усмерена на то да се преко блокадерског покрета промени Устав, уведу санкције Русији и прекроји српска историја.