Да ли је пријава против главног јавног тужиоца ВЈТ Београд део обрачуна у Студентској листи?На удару нашла се и судија Ана Милошевић

Иако на кривичној пријави поднетој ТОК-у стоји име главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, према извору Васељенске права мета судијског помоћника и кандидата тзв Студентске листе за посланика Немање Ђурића, наводно је судија Ана Милошевић. Наиме, један од споразума који Немања Ђурић покушава да оспори је прихватила судија која је активно подржавала учеснике блокада и одбијала да одреди притвор насилницима, али која припада другој струји ове политичке опције. 

Немања Ђурић, виши судијски сарадник Вишег суда у Београду, председник нерепрезентативног Синдиката судске власти и кандидат Студентске листе, поднео је кривичну пријаву против главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду. Међутим, пријава којом се оспорава законитост поступања тужилаштва истовремено отвара питање одлука суда у којем Ђурић ради, укључујући пресуду судије Ане Милошевић, која је прихватила један од наводно спорних споразума.

Ангажовање Немање Ђурића одавно је превазишло наступе и наводну бригу о бољем положају запослених у правосуђу. Као што је Васељенска и раније писала Синдикат је Ђурић користио искључиво за личну политичку промоцију.

Форум правника Србије упозоравао је средином прошле године да је Синдикат судске власти постао средство политичког утицаја, а не заштите права запослених. У саопштењу које је потписао правник Новица Радовић, наводи се да синдикална структура више не служи радницима већ циљевима уског круга људи који траже медијску видљивост и политички утицај, што је у потпуној супротности са функцијом коју обављају.

„Запослени у правосуђу више не смеју бити талац интереса синдикалне групације која је изгубила сваки контакт са својом основном сврхом, заштитом права радника. Такозвани Синдикат судске власти не само што месецима обмањује запослене лажним обећањима о повећању плата, већ их из месеца у месец свесно завлачи, користећи њихово незадовољство као гориво за сопствене политичке пројекте“, навео је тада Радовић. 

Немању Ђурића доводили су у везу и са политичком групацијом запослених у ВЈТ које предводи Бојана Савовић, а који су супротни табор од оне групације којој припада Ана Милошевић, од чега се Ђурић није оградио, шта више константно је издавао саопштења подршке контраверзној тужитељки.

„Напади на њен рад и личност, пласирани преко инструисаних удружења и медија, представљају очигледан покушај дискредитације и притиска на носиоце правосудних функција. Таква деловања директно подривају поверење грађана у правосудни систем и угрожавају темеље правне сигурности. Оваква удружења не доприносе правној сигурности и угледу правне професије, већ служе као платформа за таргетирање доказаних професионалаца путем медија“, наводи се у једном од саопштења ССВ.

Саговорници из правосуђа наводе да је Немања Ђурић такозвана „мутивода“ у правосуђу, неко ко је сво ово време спиновао и измишљао ствари а које су затим таблоди Н1 и Нова С преносили без икакве провере чињеница. Тако је у јуну ове године тврдио је и да се текст правосудних закона послат Венецијанској комисији разликује од текста упућеног Скупштини. Министарство правде је отклонило сваке сумње у те наводе, ипак поменути таблоиди су пренели Ђурићеве спинове и свесно довели у заблуду своје читаоце.

Својим активностима у којима је подривао институције у којима ради, заслужио је места на тзв студентској листи, где се нашао на 188 месту.

Пријаву против шефа ВЈТ Београд поднео је 6. новембра са адвокатима Владаном Манчићем и Станком Фуштаром, такође кандидатима исте листе. Подносиоци сумњају да су појединим окривљенима омогућаване незаконито блаже казне и повољније правне квалификације.

Један од споразума због којих је Ђурић пријавио главног јавног тужиоца прихватила је судија Ана Милошевић. Ана Милошевић се у току блокада истакла као велики пријатељ тзв студената и редовно их ослобађала кривице. Том пријавом, упућени наводе да Ђурић осим Стефановића доводи у питање одлуке судије Ане Милошевић.

Да ли је Ђурић као судијски сарадник радио на предмету који је водила Милошевићева? Одлуке Врховног суда су јавне. Ако су се подносиоци пријаве ослонили и на податке из списа који нису били доступни јавности, треба утврдити како су до њих дошли.

Да је Ђурић и раније незаконито користио податке сведочи и изјава Радовића из 2025 године. Радовић је тада навео да је против синдиката покренут инспекцијски надзор због незаконитог прикупљања и коришћења података без сагласности, што може бити предмет и кривичне одговорности.

„Оно што је посебно алармантно јесте сазнање да је овај синдикат злоупотребио податке запослених, што је довело до покретања инспекцијског надзора од стране надлежних органа. Скупљање личних података без јасне сагласности, и њихово коришћење у политичке и друге непримерене сврхе, недопустиво је и мора бити предмет кривичне и дисциплинске одговорности.“

Ђурић је пријаву поднео после избора. Да ли је тиме хтео да доведе у питање и рад Милошевићеве? Ако јесте, има ли тај потез везе с евентуалним поделама унутар Студентске листе која још није званично преузела власт а како видимо већ је подељена на више струја.

Осим овог питања које ја јасно политички мотивисано,  од Ђурића се, као судијског сарадника, очекује да објасни и улогу суда у предметима на које се позива, будући да његова пријава враћа у расправу поступање судија из институције у којој је запослен.

Главни јавни тужилац ВЈТ Београд је поручио да очекује да ЈТОК што пре провери све наводе и утврди истину, подсетивши да су споразуми потврђени судским пресудама.