КРАЈ ВЕЛИКОГ РАТА: Победа Срба, али плаћена велика цена!

У железничком вагону у Компијењу, код Париза, у 11.00 часова, 11. новембра 1918. године, примирје је ступило на снагу. Супротстављене армије на западном фронту почеле су повлачење са својих позиција. Канадски војник Џорџ Лоренс Прајс, сматра се последњом жртвом Првог светског рата, погодио га је немачки снајпериста и умро је у 10.58 часова 11. новембра 1918.
Ниједан рат пре тога није тако драматично променио мапу Европе, нестала су четири царства: Немачко, Аустро-угарско, Отоманско и Руско царство. Четири династије: Хоенцолерни, Хабзбурзи, Романови и Османлије, са својом аристократијом, су такође пале након рата. Белгија и Србија су биле тешко разрушене. Француска је имала 1,4 милиона мртвих војника а део територије је био у потпуности уништен (Црвена зона). Немачка и Русија су такође претрпеле велике губитке.

Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, изгубила 1.247.435 људи, односно 28% од целокупног броја становника које је имала по попису из 1914. године. Од овог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. Приликом преласка преко Албаније умрло је 77.455 војника, у борбама на Солунском фронту 1916-1918. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војника умрло је од рана или болести на територији Србије 1915. године. Што се тиче цивилног становништва, губици су износили 845.000. Од 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло је или умрло преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса 1914/15 однела је 360.000 људи.

Рат је имао и дубоке економске последице. Као додатак на то, велика епидемија грипа, која је почела у последњим месецима рата, убила je на милионе људи у Европи и проширила се широм света. Епидемија шпанског грипа је убила око 50 милиона људи у свету.

После готово једног века од пораза, Немачка плаћа последњу рату ратне одштете предвиђене Версајским уговором.
Чак 92 године пошто је оружје у Великом рату утихнуло, крајем 2010. године, Немачка је исплатила последњу рату ратне одштете коју су јој, као побеђеној страни у сукобу, силе Антанте наметнуле кроз споразум у Версају.

Тада, на 20. годишњицу уједињења Западне и Источне Немачке, Берлин је платио последњу рату репарација у износу од скоро 70 милиона евра, чиме је у потпуности био отписан дуг који је „висио” над Немачком још од тренутка када је озваничен Версајски мировни споразум.

Немачка је после пораза била приморана да плати изузетно високу репарацију у виду „компензација за ратом уништене Белгију и Француску”, али и као покриће трошкова вођења рата које су имале земље Антанте.

Силе победнице, предвођене Француском и Британијом, наметнуле су пораженом Царству да плати 226 милијарди златних марака, да би тај износ током наредне деценије био смањен на 132 милијарде (око 300 милијарди евра у данашњем износу) које је требало да буду исплаћене у наредних 59 година.

Показало се да је сума била превисока за „изнурену нацију” која је била додатно иритирана инсистирањем савезника да Немачка буде та која ће на себе преузети сву одговорност за избијање Првог светског рата и за сва разарања која су се догодила током четворогодишњег сукоба, објавио је својевремено „Шпигл”.

„То је, у крајњем случају, довело нацисте на власт”, сматра немачки историчар Герд Крумајх. „Кључни фактор у позадини Хитлеровог освајања власти је његово обећање да ће на крају он победити у новом рату, да ће исправити сву неправду и поништити овај споразум. Познато је да је у Немачкој двадесетих година прошлог века преовладавало осећање фрустрације – сукоб који је однео два милиона живота… чинио се као узалудан и ми смо за све то били криви?

Исплате репарација све су додатно закомпликовале. Не само да је Немачка сносила моралну кривицу, већ је требала да плати огромну суму, која је за многе људе биле нечувена”, истакао је Крумајх.

Коначно, Вајмарска република, настала на развалинама пораженог Немачког царства, престала је 1931. да плаћа одштету због тешке кризе у којој се држава нашла услед Велике депресије. Након што су Адолф Хитлер и нацисти дошли на власт јануара 1933. исплата је потпуно обустављена.

Таква ситуација одржала се све до 1953, до тренутка када је канцелар Конрад Аденауер на међународној конференцији у Лондону у име Западне Немачке пристао да измири све обавезе државе из времена пре Другог светског рата.

У складу са тадашњим договором, Немачкој је било дозвољено да око 125 милиона евра приспелих камата исплати тек пошто се уједини. И заиста, након што је Берлински зид срушен, а две Немачке уједињене 3. октобра 1990, заједничка држава почела је са исплатом дуга, да би последња рата управо крајем 2010. године доспела на наплату и тада је и исплаћена.

Ројалистички клуб