Танко о пореклу пленума: Причало се и о хрватским службама, ништа није немогуће

0
фото: принтскрин

фото: принтскрин

Гостујући у емисији „Добар, лош, зао” на телевизији Нова С, Андреј Танко признао је да не зна ко је осмислио систем студентских пленума, нити одакле је потекла идеја о њиховом организовању. У истој емисији Марко Видојковић отворено је подржао забрану рада телевизије „Информер” и поручио да се на томе не сме стати, већ да очекује и хапшења

Андреј Танко изјавио је, гостујући у емисији „Добар, лош, зао” код Марка Видојковића и Ненада Кулачинa на телевизији Нова С, да не зна ко је првобитно осмислио систем студентских пленума, иако су управо та тела имала кључну улогу у организовању студентског покрета и доношењу његових одлука.

Одговарајући на питање како је настала идеја да студенти одлуке доносе путем пленума, Танко је признао да му порекло таквог начина организовања није познато, наводећи да су на његов факултет правила стигла са Филозофског факултета.

„Па не бих знао како је то почело заправо, одакле је потекла идеја. Знам да је код нас то дошло са Филозофског факултета. Дошле су као нека основна правила како пленум треба да функционише, а то треба да буде уживо, сваки студент има право гласа, јавно изјашњавање, тако даље и тако даље”, рекао је Танко.

Према његовим речима, студенти су се потом окупили у највећем амфитеатру и изгласали правила по којима ће организовати своје састанке и доносити одлуке.

Посебну пажњу привукла је његова оцена о спонтаности студентског организовања.

„То је био, значи, протест који је спонтан, али није спонтан. Даље од тога стварно не бих знао да кажем ко је заправо смислио ту структуру”, изјавио је Танко.

Говорећи о могућем пореклу пленумског система, Танко је навео да је чуо различите приче о ранијој примени таквог модела у другим земљама, укључујући и спекулације о улози хрватских служби.

„Ја сам чуо да је пленум смишљен доста раније, студентски пленум да је постојао у другим земљама. Па су причали да то потиче од, не знам, хрватске службе, вамо-тамо. Ништа… ништа није немогуће на крају крајева, али то је ипак еволуирало у року од месец дана у нешто што је аутентично наше”, рекао је Танко.

Видојковић очекује забрану „Информера” и хапшења

Други део емисије обележиле су изјаве једног од водитеља, Марка Видојковића, који је отворено подржао могућност забране рада телевизије „Информер” и изразио очекивање да ће уследити хапшења представника досадашњих структура власти.

Говорећи о поступку против „Информера” и доласку полиције на кућну адресу главног уредника те телевизије Драгана Ј. Вучићевића, Видојковић је поручио да са нестрпљењем очекује забрану рада тог медија.

„Ево данас је већ мурија куцала на врата овоме Кондилому, надамо се да ће да му укину телевизију. Ја стварно са великим нестрпљењем ишчекујем ту забрану рада Информера и од тог тренутка Србија ће у великој, великој мери да нормализује своју медијску слику”, изјавио је Видојковић, користећи увредљив израз за главног уредника „Информера”.

Он је затим поручио да евентуална забрана рада те телевизије не би смела да буде крај поступања према онима које сматра одговорним за стање у држави.

„Али не треба стати на Информеру. Пре него што добије овај имунитет, они га спакују, и не само њега него и све остало, јер пре или касније ће то морати да се деси”, рекао је Видојковић.

Своје излагање завршио је захтевом за хапшења, која је представио као неопходан услов да политичке промене добију смисао.

„Ако се не деси, ако не буде хапшења врха мафије, онда, брате, смо џаба кречили”, поручио је Видојковић.

Док је Танко у емисији говорио о непознатом пореклу пленумске организације и начину на који су студенти преузели њена правила, Видојковић је своја очекивања усмерио на конкретне мере према медијима и политичким противницима.

Тако су у истом телевизијском гостовању отворена два питања која обележавају постизборну политичку сцену Србије – ко је осмислио механизме одлучивања унутар студентског покрета и какав однос према медијима и политичким неистомишљеницима заговарају поједини јавни заговорници политичких промена.

Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *