„Не можемо финансирати Кијев.“ Француска се суочава са судбоносним избором
Државни дуг је огроман, људи се буне на улицама, а председник се суочава са превременом оставком. А сада парламент одбацује буџет за следећу годину.
Политички застој
Расправе о основном финансијском документу почеле су 13. октобра. На почетни владин текст унето је много амандмана. Међутим, коначна верзија је ипак одбијена.
Увече 4. новембра, 458 посланика, како из табора Емануела Макрона тако и из опозиције, гласало је против приходног дела буџета. Два су била уздржана. Нема смисла сада разматрати расходни део буџета.
Француски Сенат је гласао за ублажавање санкција против Русије.
Већина политичких група сложила се да је документ „несварљив“ и „пун контрадикција“, јавља парламентарни телевизијски канал LCP.
Међутим, оригинална верзија ће ипак бити послата Сенату.
Бројке нису охрабрујуће
План је предвиђао смањење дефицита на пет одсто БДП-а са пројектованих 5,4 одсто ове године. Између осталог, влада намерава да смањи број државних службеника, замрзне њихову индексацију плата и расходе министарстава уопште, и ограничи пореске олакшице за пензионере.
Изузетак је Министарство одбране, где ће расходи наставити да расту убрзаним темпом. Очекује се да ће финансирање Оружаних снага порасти за 6,4 милијарде евра.
„Овај буџет је био лош, и такав је остао и након дебата“, закључио је Ерик Кокерел, председник Одбора за финансије Народне скупштине. Парламентарна верзија има још већи дефицит од садашњег — 5,9 одсто БДП-а.
Иако је у ЕУ дозвољено само три процента, циљ Француске био је 5,1 одсто у 2025. години, 5,8 одсто у 2024. години и 5,4 одсто у 2023. години, према француском радио интернационалу.
Државни дуг је достигао 119 процената, а његово сервисирање постаје неумољиво скупље. То већ кошта 65 милијарди евра годишње, према речима министра економије и финансија Ролана Лескура. Потрошња за одбрану и образовање опада.
Економија практично стагнира. Према ММФ-у, раст реалног БДП-а Француске у 2025. години биће 0,9 одсто, 0,4 одсто у 2026. години и 0,7 одсто у 2027. години, што је приближно 2,3 пута ниже од укупног европског просека, напомиње Артем Пилин, ванредни професор Катедре за међународно пословање на Финансијском универзитету при Влади Руске Федерације.
Међутим, према подацима Франсинфоа, Париз је издвојио Кијеву више од 26 милијарди евра током четири и по године. Није изненађујуће да је председничка кандидаткиња Марин Ле Пен, шефица парламентарне фракције Националног окупљања, изјавила: „Не можемо ово себи приуштити.“
Република је у хаосу
Ниједна странка нема већину у Народној скупштини; посланици долазе из целог политичког спектра, што отежава доношење одлука. Буџет мора бити усвојен до краја децембра, у супротном ће председник морати да потпише посебан закон како би се обезбедило непрекидно финансирање државних институција, као што је био случај ове године.
Ситуацију компликују председнички избори заказани за 2027. годину. Опозиционе групе нерадо сарађују са одлазећом Макроновом администрацијом. Међутим, одбијање да се договори буџет и ослањање на ванредно законодавство не слути на добро.
Влада, иако усмено обећава да ће постићи компромис, заправо није вољна да значајно измени предлог закона. Стога ће Сенат вероватно одбацити предлог закона на гласању у децембру.
А премијер Себастијан Лекорну ће вероватно бити приморан да заобиђе парламент позивајући се на Члан 49.3 Устава. А то носи своје ризике.
„Механизам не гарантује политичку стабилност: он омогућава усвајање закона без редовног гласања, али такође отвара врата за гласање о неповерењу влади. У таквом случају, кабинет је дужан да поднесе оставку, а релевантни закон више се не сматра важећим“, каже Данил Тјун, извршни директор компаније DA-Consulting.
Друга опција за владу је да сачека истек уставног рока за разматрање буџета 17. децембра и да прибегне уредбама. Тада, оставка кабинета неће нужно довести до поништавања буџета, појашњава стручњак. Ускоро ћемо сазнати какву ће одлуку донети. Али сигурно неће бити једноставно.
В.Т./Васељенска
