Јово Бакић се и даље спрема за министра полиције: Хоће ли на курс у Сремску Каменицу или је већ савладао градиво за шефа МУП-а?

Србија још нема нову владу, није познато ко ће бити мандатар, нити ко ће се наћи у министарским фотељама, али један кандидат, изгледа, не намерава да дозволи да га та неизвесност затекне неспремног. Јово Бакић, социолог, универзитетски професор и шеф посланичке групе Студентске листе, толико се озбиљно припрема за место министра унутрашњих послова да је то већ постала једна од његових омиљених политичких тема. И док се остали још договарају о формирању власти, Бакић упорно подсећа јавност да је он за МУП спреман, да се припремао и да ће се, за сваки случај, припремати и даље.
После конститутивне седнице Народне скупштине, 17. новембра, Бакић је поново потврдио да од министарских амбиција не одустаје.
„Ја сам рекао да сам спреман то да радим, да сам се припремао, а и даље се припремам“, поручио је Бакић.
Да не би било забуне, одмах је објаснио и да то што тренутно обавља функцију шефа посланичке групе Студентске листе не значи да ће на том месту остати и сутра. Другим речима, скупштинска фотеља је добра за почетак, али Бакић очигледно не искључује могућност да је ускоро замени знатно озбиљнијом, оном из које се руководи целокупним полицијским апаратом Србије.
Гостујући на телевизији КТВ, објашњавао је и како ће тећи формирање нове владе. Најпре треба изабрати руководство Скупштине, затим формирати одборе и делегације, па тек онда приступити формирању извршне власти. Разговори о мандатару и министрима, међутим, већ трају. Бакић се, по свему судећи, побринуо да се у тим разговорима не заборави да постоји и његова спремност да преузме полицију. Јер, ако ништа друго, тешко да би му неко могао замерити недостатак упорности у сопственом кандидовању.
Посебну драж целој причи даје чињеница да је Бакић по струци социолог и да је и сам раније признао да руковођење Министарством унутрашњих послова није његова стручна област. То га, ипак, није обесхрабрило. Напротив, озбиљно се припрема, а као главни мотив наводи борбу против организованог криминала и реформу полиције. Наравно, нико не тврди да министар полиције мора по занимању да буде полицајац, али би било занимљиво чути шта је то Бакић у својим припремама до сада савладао и како замишља управљање једним од најсложенијих система у држави.
А када се већ толико припрема, било би занимљиво сазнати и како изгледа тај његов програм обуке. Да ли Бакић планира да оде у Сремску Каменицу на курс полицијске обуке или је осмислио неки посебан, убрзани курс за будуће министре? Можда је први део градива већ положио, будући да је јавност више пута успешно обавестио да је спреман. Остаје још само онај нешто тежи, практични део — да му неко заиста повери Министарство.
За сада му, додуше, нико није званично понудио министарско место, нити је познато да ли га будући мандатар уопште види на челу МУП-а. Али то Бакића не спречава да о својој спремности редовно обавештава јавност. Тако је Србија дошла у помало необичну ситуацију да још не зна ко ће јој водити владу, али зато добро зна ко би веома радо водио полицију.
Остаје само да се види хоће ли Бакићева вишенедељна припрема на крају бити крунисана министарским именовањем или ће професор социологије морати да се помири са тим да је, после толиког учења, ипак остао у скупштинској клупи. У сваком случају, једно му се не може оспорити — ако се за министарску функцију добијају бодови на основу броја јавних изјава о сопственој спремности, Бакић је већ озбиљно одмакао конкуренцији.
Никола Вуксановић
