Криминализовање српских јуначких пјесама – злобна, али и опасна, авантура бошњачке елите!
Криминализовање српских јуначких пјесама – злобна, али и опасна, авантура бошњачке елите!
„На друштвеним мрежама шири се снимак на којем Жељко Вукчевић, запослени у Секретаријату за локалну самоуправу у Подгорици подстиче дијете да заједно пјевају пјесму посвијећену убијању Турака. Пјевањем оваквих пјесама и поклици од радости како се убија народ који није српски показује колико је заправо затровано друштво у Црној Гори од како је дошла смјена власти. Овај испад Вукчевића међутим и не чуди са обзиром да је он члан Ноћних вукова, организације моториста која дјелује под патронатом Српске православне цркве, а под директном је контролом руске обавјештајне службе СВР. О овом испаду Вукчевића тражили смо и изјашњење градоначелнице Подгорице Оливере Ињац“.
Овако је Стандар(дно!), портал у власништву Јасмине Муминовић и Самира Растодера, окарактерисао догађај који данас интерпретира комплетна ергела Ђукановићеве медијске мафије, са жељом да конструише, по ко зна који пут, идентичну аферу која би имала за циљ да се пошаље порука како је бошњачко-муслиманско становништво у Црној Гори, ето, препуштено на милост и немилост.
Наравно, жеља да се Бошњачка странка, а преко њих и ДПС, што боље позиционирају у будућој 44. Влади Црне Горе, представља један од мотива за овакву реакцију. Уцјењивачки капацитет дружине Ервина Ибрахимовића одавно је познат свима. Статус жртве и интернационализација конструисаних афера јесу начини да се ушићари додатно још понеки ресор, и још понека фотеља за никад ненаједено руководство ове политичке организације.
Наиме, елита Бошњака и муслимана у Црној Гори, али и шире, сили на срамоту, не одустаје од покушаја ревизије прошлости. На почетку, уз помоћ однарођене дукљанско-мафијашке клике, донекле су успјели да у историографију угурају антифашистички и народно-ослободилачки карактер и држање муслиманског становништва током Другог свјетског рата, иако је опште познато, да таквим тврдњама нема мјеста, уколико настојимо о прошлости говорити језиком чињеница.
Наравно, на том путу требало је додатно сатанизовати Југословенску војску у отаџбини, обесмислити чињеницу да је српски народ током рата преживио геноцид у НДХ, али и у многим другим крајевима окупиране Краљевине Југославије, на начин што ће у први план бити истурене жртве муслиманског становништва, док ће српско страдање бити изопштено из уџбеника и цјелокупне историографије – или ће се о њему стидљиво говорити кроз, примјера ради, пар реченица у историјским уџбеницима.
Посљедица ове матрице јесте и данашња хајка на Жељка Вукчевића, колико јуче на Марка Ковачевића, а колико сјутра и на сваког Србина који се дрзне да призове у сјећање епску борбу српског народа против отоманских завојевача.
Нажалост, вјерски поглавар црногорских муслимана, реис Фејзић, поново, није желио да угаси подметнути „медијски пожар“, него је додатно долио уље на ватру, што нас, поштено говорећи, апсолутно не изненађује, имајући у виду традицију дуплих пасова између реиса Фејзића и доскорашњег неприкосновеног књаза од Растока.
У крајњем, морамо примјетити да је криминализација српских јуначких пјесама и покушај да се избрише из сјећања блистави отпор наших предака турској вишевјековној тиранији, изузетно злобна, али, исто тако, и опасна авантура у коју се упушта бошњачка елита која деценијама уназад покушава политички да сломи кичму српском народу, а на овом посљедњем примјеру, видимо да су кренули и на свијест српског народа. То, на њихову жалост, није успјело ни Турцима, ни Аустроугарима, ни многим завојевачима. Морају да знају да неће успјети ни њима.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
