МАСОНИ И РУСИЈА

Најновији интерес за руске масоне појавио се из економских разлога. Наиме, научници са Универзитета у Цириху урадили су математичку анализу везе 43.000 транснационалних корпорација и одређених организација и закључили: светом управља једна гигантска «суперкорпорација», јер «не плаћајући скоро ништа контролише светску економију». Да би урадили модел овог глобалног корпоративног система научници су обрадили невероватну количину података, како би утврдили однос између појединих корпорација, објаснио је аутор истраживања Џејмс Глатфелдер.

Истраживање је показало да невелика групација компанија и банака контролише већи део «светског економског колача», при чему остатку планете остају само мрвице. Управо ова чињеница захтева објашњење на релацији компаније – ћерке фирме. Од 37 милиона компанија и инвеститора из света, а које се налазе у бази «Orbis С» од 2017. године, научници из Цириха су одабрали 43.060 компанија које припадају транснационалним корпорација и анализирали њихов капитал. Тако је урађен образац економског утицаја транснационалних компанија путем контроле над другим компанијама, различитим финансијским фондовима, затим уделу у профиту и сл.

Пронађено је језгро од 1.318 компанија које су са другим компанијама имале тзв. крвне везе. Свака од поменутих 1.318 компанија имала је везе са две или више других компанија, док је просек био тачно 20. Другим речима, компаније које владају са 20 одсто богатства преко ћерки-фирми долазе до конторле над 60 одсто светске економије.

Даља истраживања довела су до тзв. суперенклаве од 147 компанија које контролишу све остале. Већина од ових 147 компанија су банке и финансијске институције. У топ 10 ушле су следеће компаније: Barclays plc, Capital Group Companies Incн, FMR Corporation, AXA, State Street Corporation, JP Morgan Chase & Co, Legal & General Group plc, Vanguard Group Inc, UBS AG и Merrill Lynch & Co Inc.

ВЕЗА СВЕТСКЕ ЕКОНОМИЈЕ И МАСОНА
Анализа кадровских решења ових топ 10 компанија указује на необичан феномен – везу светске економије и тајних друштава –масонских ложа. Данас је познато да масонска друштва припадају окултизму (оccultism), који се опет у науци посматра као религија, која садржи окултне дисциплине (Алхмију, Астрологију, Магију, Мантику (предсказања) иокултну медицину) и окултне науке (Херметизам II (о природи), Кабалу (нпр. о духовима), науку о чудима и коресподенцију). Масони спадају у окултна друштва (постоје и институције) преко којих се развија и шири окултизам. Управо је ово разлог због чега хришћанске цркве зазиру од окултизма и због чега су га осуђивале као веру у сатану неспојиву са Исусом Христом. Но, окултизам се укоренио и у економској сфери, те управо ова веза светске економије и масонских ложа навела је руске истраживаче да се запитају какво је стање у Русији по овом питању.

Познато је да су 50-их година прошлог века неки руски масони углавном напустили друштво. Такви су Бернштајн, Нидермилер, Лебедев, Ломејер, Жданов, Грунберг и други. Неки су прешли у француске ложе, које су у то време почеле да оживљавају, мада је њихова будућност била суморна. Када је масонство у Русији било скоро на издисају нашле су се нове снаге које су му дале нови живот. То су Џакели, Џаншиев, Кадиш, Канигисер, Аронсберг, Шамин и Г. Г. Карганов. У сваком случају масонство у Совјетском Савезу, тачније Русији после 1965. године подиже главу и јача. Чињеница је да је било малобројно и да је, како наводи портал dal.by, цео посао пао на 17 људи.

НЕМА ЗАПАДНИХ ИНВЕСТИЦИЈА БЕЗ САГЛАСНОСТИ ДРЖАВЕ ДА ОМОГУЋИ ДЕЛОВАЊЕ МАСОНА
У данашњој Русији, како наводи познати истраживач масонства у Русији Олег Платонов, има преко 500 масонских ложа са око 2.000 чланова и око 10.000 «белог чланства» који делују у организацијама основаним од масона (у ову бројку нису уврштене различите окултне организације и црква сатане) у разним градовима («Владивостику, у Јарославу, у Москви – главни град има и највише ложа, затим Мурманск, Вороњеж, Сочи, Јекатеринбург, Краснодар, Санкт Петербург…). Чињеница је и да после доласка на власт Владимира Путина део масона напушта руске ложе «због неслагања са унутрашњом политиком браће», те да се владајуће структуре ослобађају «бремена масонства», док опозиција представља главну базу савремене руске масонерије.

Олег Платонов, сматра да је Русија (била) под влашћу масона. Платонов масоне сматра «криминалном организацијом», а њихов рад с више не одвија у традиционалним масонским ложама већ у затвореним масонским организацијама – клубовима потпут «Ротари клуба», «Пен центра», клуба «Магистеријум», «хуманитарним организацијама» итд. Масонски ритуали су само маска за бављење политиком, при чему масонство све више постаје тајни интернационални политички савез који уједињује политичаре и власнике новца или директоре финансијских институција. Масонство је на западу кичма политичког система, јер се све важне одлуке доносе у завореним масонским организацијама. На «демократским изборима» увек се бира између неколико масонских кандидата, при чему је народ у улози статисте. Треба рећи да масонерија није монолитна, већ да се и међу њом појављују кланови, међусобна борба, чак и у тзв. светској влади (Трилатерали и Билдербег клубу).

МАСОНИ – «АГЕНТИ УТИЦАЈА»

Масони у Русији имају улогу «агената утицаја», тј. њени чланови раде за интересе друге државе, користећи се својим званичним (службеним) положајем у државној власти, власти у партијама, парламенту, средствима масовних комуникација, науци, уметности и култури. Можда треба напомнути да је једна од већих афера она коју је изазвао масон Вадим Бакатин, који је био министар унутрашњих послова СССР-а и председник КГБ-а (1991 – 1992) и који је ЦИА предао низ тајних државних докумената.

На порталу lindex-ru.org објављен је списак руских масона по азбучном реду. Списак има 60 страна а-4 формата и открива невероватну дволичност бројних руских политичара, безбедњака, официра, научника, књижевника, уметника, економиста, правника, новинара итд. Јер питања везана за масонство тичу се не само положаја у друштву, односа према свету, вредностима, него и морала. Управо списак масона у Русији показује колико је одсуство морала.

Пошто је немогуће пренети сва та имена, ми ћемо навести само нека, уз констатацију да су масони заиста чинили и чине «дубоку државу» и у Русији. Од самих имена важније су функције које ти људи обављају: Леонид Абалкин, директор Института економије Руске академије наука; Роман Абрамович, директор компаније «Сибњефт»; Александар Авдејев, начелник Прве европске управе Министарства спољних послова и амбасадор; Сергеј Аверницев, академик, руководилац Библијског друштва Русије; Василиј Аксенов, књижевник, члан руског Пен – центра; Сергеј Алексешенко, председник Асоцијације новчаних берза Русије, члан Савета директора Централне банке Руске Федерације; Александар Андрејев, режисер; Алексанадр Аузан, професор на Универзитету Ломоносова, председник Међународне конфедерације друштва потрошача; Јуриј Афанасијев, ректор Руског државног хуманитарног универзитета и функционер Сорош фонда…

ПРОГРАМ МАСОНА – (НЕ)ДЕЛО ЦИА
Програм делатности масона (као «агената утицаја САД у СССР») лично је урадио масон А. Далес (будући директор ЦИА). Прве везе лидера Комунистичке партије Совјетског Савеза са масонима датирају се у 60-е године прошлог века. Но, најхрабрије у том смеру је наступио Михаил Горбачов, који се са масонима повезао током његовог одмора у Италији, где су деловале ложе под контролом ЦИА, посебно позната и популарна ложа «Пропаганда 2», коју је водио агент ЦИА Л. Џели. Управо са њим је Горбачов успоставио контакт. Такође, идеолог рушења СССР-а, А. Н. Јаковљев, постао је масон током боравка у САД и Канади. Прве вести о томе да Горбачов припада масонима појавиле су се 1. фебруара 1988. године у немачком малотиражном листу «Мер Лихт», затим у руској емигрантској штампи у САД (4. децембра 1989. године). Горбачов је преко масона убрзо постао и члан Трилатерале, (исте године) а његов ментор је био ни мање ни више него Џорџ Сорош (за кога руски медији тврде да је, између осталог, масон и агент израелске тајне службе «Мосад»). Убрзо је Сорош у СССР-у отворио Фонд Сорош – СССР, из кога је настао совјетско-амерички фонд «Културна иницијатива». Потом су аутори совјетске «перестројке» и «браћа масони» који раде «за доборбит васељене» и «Новог светског поретка» започели састанак у Москви. Масоне и Трилатералу је представљао Дејвид Рокфелер, Хенри Кисинџер, Ж. Бертаун, В. Жискар д Естен и Ј. Накасоне, док је страну «прималац нове вере» (СССР) заступао Горбачов, Јаковљев, Шевардназе, Арбатов, Примаков и В. Медведев, као и још неки неименовани. Резултат је био договор о заједничком раду и «самоукидању СССР-а». Следила је демонтажа и урушавање многих државних институција и структура и дивља приватизација, при чему је стварна власт прелазила с државних функција у масонске ложе и организaције.

КО (НИ)ЈЕ МАСОН У РУСИЈИ ОД ПОЛИТИЧАРА?
Масони су почели слободно да делују, па је чак Радио «Слобода» (који је финансирала ЦИА) у марту 1991. године позивао становнике СССР-а да ступају у масонске ложе. Новоступљеним члановима организовани су курсеви «моралног и духовног усавршавања», при чему су узор биле САД, које су од самог почетка «изграђени на масонским принципима».

И нови председник Русијe, Борис Јелцин, био је део масонерије, а због преврата из августа – децембра 1991. године бива и награђен од светске масонерије звањем које има сваки члан светске масонске владе титулом витеза – команданта Малтешког реда (16. новембра 1991. године). Јелцин се том приликом појавио и пред новинарима у одећи витеза малтешког реда. Следеће године Јелцин је потписао Указ бр. 827 «О успостављању званичних односа са Мелтешким редом».

Ширење масонства по Русији одвијало се преко масонског клуба «Ротари интернешнал». Масони постају градоначелници Москве и Петербурга Лужков и Собчак, банкар Гусински, политичари демократског тока М. Бочаров, А. Ананјев, Ј. Нагибин и још десетине других, при чему је већина прошла «школу» Института Крибла и њему сличних институција.

У масонске ложе се укључује и бивши министар правде И. Федоров, посланик Е. Амбарцумов, олигарх Свјатослав Федоров, бивши руководилац дражавне безбедности В. Иваненко, генерал К. Кобец, члан председничког Савета А. Мигранјан и други.

Масони су у Русији почели да «преносе» институције Новог светског поретка, па је тако отворено одељење Билдерберг клуба (1992) – клуб «Магистериум» у који је ушло 60-оро «браће по духу». Наравно, кључна фигура у овом масонском подземљу у Русији био је Џорџ Сорош, који је управо на састанку у једном од масонских ложа рекао «Велики новац ствара историју».

Изузетно важне личности у руском масонству су већ помињани Ј. Јаковљев и Е. Шеварднадзе. Без њих се није могло ништа урадити, посебно у сфери економије. Контрола над руским финансијама и економијом поверана је масонима организованим у клуб-реформиста «Узајамна помоћ», где су ушли банкари, берзански директори, државни чиновници из већине министарстава итд. Клуб је водио, сада озлоглашени Е. Т. Гајдар, а потом и ништа мање по злу чувени и А. Б. Чубајс, К. Н. Боровој, Л. И. Абалкин, Е. Г. Јасин и други.

У савременој, Путиновој, Русији, такође постоје масонске ложе, а један од масона, Андреј Богданов, чак се кандидовао на председничким изборима 2008. године. Званични сајт Велике ложе Русије отворен је за читаоце и даје без задршке имена својих руководилаца. Међутим, промењена је методологија рада. Уколико су у допутиновском периоду деловали јавно, сада то чине тајно преко затворених група (у сфери финансија, политичких партија и безбедности).

Суштинско питање за руску јавност јесте да ли је Владимир Владимирович Путин масон? Архиве масонерије у Русији претраживали су бројни аналитичари и новинари и нису могли да утврде тако нешто. Одговор је, дакле, негативан. Ипак, анализе рада руског председника, тачније сусрета са различитим личностима, сведоче да се и званично и незванично сретао са њима, што само по себи не мора да значи ништа.

Друго питање је колико су данас масони јаки у самој Русији?

Одговор је да су доста јаки, јер у савременој Русији је присутан светски капитал, а он је повезан са масонством. Такође, бројни Руси су масони и чланови не само међународних масонских организације него и воде значајне компаније, што им даје моћ. Они морају да би остали на позицијама на којима јесу да «промовишу демократију», која је средство америчке геополитике. Ту је и главна препрека њиховој моћи, јер ако се сетимо доласка на власт Владимира Путина, његова прва борба је била да у Русији омогући «суверену демократију», тј. изборе без мешања САД.

Зоран Милошевић / Центар академске речи