НАТО пилоти били су хладнокрвне убице: Годишњица масакра у Сурдулици

Само у кући Милића близу центра Сурдулице НАТО пројектил великe разорне моћи 27. априла 1999. године убио је деветоро људи. Шесторо чланова породице и тројицу комшија који су спас од бомби потражили у чврсто грађеној кући са три бетонске плоче. Бомба је пробила све три, експлодирала у подруму, међу несрећним људима.

Новинари који су предвече стигли у Сурдулицу написали су да је НАТО пилот који је тог дана бомбардовао сиромашни град на југу Србије био или слеп, или се радило у суровом, безочном, хладнокрвном убици.

Спасиоци и мештани који су први стигли на лице места испричали су да у бомбардованом насељу нису имали кога да спасавају. Ретко које тело било је читаво. Она у подруму куће Милића у Змај Јовиној улици раскомадана, људи који су видели призор у подруму причали су касније да су имали утисак да је бомба експлодирала право између несрећних људи.

Убијени су Александар и Весна Милић, обоје су имали по 37 година, њихова ћерка Миљана којој је било 15 и син Владимир (12), Александрова мајка Стаменка и сестрић Миомир (17). Побијени су и Драган Ивановић (37), Станиша Ђорђевић (32) и Станиша Рашић (48) који су се затекли у подруму.

На данашњи дан 27. априла 1999. године, око поднева, на мети авиона Северноатлантске алијансе било је централно језгро, најгушће насељени део Сурдулице, насеља Чубрине ливаде и Пискавица. Тог дана на становнике насеља бачено је 14 ракета и авионских бомби.

У масакру, апокалипси која се обрушила на главе невиног народа сурово је побијено 20 цивила, међу њима било је и 12 деце од пет до 15 година. Повређено је 100 мештана, порушено више од 500 породичних кућа.

Зашто, то осим оних који су наредили и спровели у дело напад, нико не зна. Најближи војни објекат је на око 2,5 километра од овог насеља, до најближих војних магацина има непуних шест. Када су се слике масакра појавиле у јавности, из централе НАТО хладно је изјављено да је у питању био један погрешно усмерени пројектил. Мештани су тог поподнева и наредних дана причали да су најпре чули две удаљене експлозије а да је онда уследило бомбардовање њиховог насеља, да се чуло најмање десетак експлозија од којих се тресла земља.

Погођена је тог дана и још једна кућа, близу дома Милића, ни од ње није остало ништа, само рупа која се наредних дана полако пунила водом.

Сурудулица је и шест дана раније, 21. априла била мета НАТО авијације. Бомбе су тада пале на избегличко насеље у коме су живели расељени из Републике Српске и Крајине. Погинуло је десеторо, рањено најмање 20-оро цивила. Међу погинулима тада је било шесторо деце.

У сулудом, за нормалног човека необјашњивом пиру, Сурдулица је мета била и тридесетак дана касније, 31. маја 1999. када су погођени Санаторијум за плућне болести, Геронтолошки центар и павиљон са избеглицама. Побијено је 20 људи, а 95 је рањено.

На павиљон у коме су биле избеглице из РСК пала су два пројектила, још један на павиљон старачког дома.

У старачком дому убијени су Стана Рашић (66) из Криве Феје, Босна Милановић (68) из Власина Округлице, Десанка Величковић (67) из Калиманца и Стамен Рангелов (61) из Божице.

У павиљону са избеглицама побијено је 19 људи, било је и неколико десетина повређених.

Убијени су су Босиљка Малобабић (53) и њена деца Милена (20), Раде (19) и Миленко (16), Мила Слијепчевић (90), Душан Манојловић (72) и Милица Манојловић (77), сви су били из Сјеничака код Карловца.

Побијени су и Драгић Напијало (70) из Војнића, Богданка Јањанин (74) из Маличке у општини Вргин Мост, Славко Поповић (60) из Доњег Скрада у општини Крњак, Петар Будисављевић (60) из Врховина, Ђорђе Павковић (45) из Павковића у општини Крњак, Раде Жигић (52) из Тука у општини Кореница, Даница Малешевић (61) из Тушиловића у општини Крњак и Миланка Вучковић (65) из Косјерског у општини Дуга Реса.

Троје избеглица остало је неидентификовано – Милица Манојловић, браћа Раде и Миленко Малобабић.

У три напада на Сурдулицу погинуло је 50 мештана, њих 204 је повређено.

РТ