“Кад се војска на Косово врати”

У престоници Русије, на Православном универзитету “Светог Тихона” одржана је манифестација под називом “Кад се војска на Косово врати”, посвећено 635. годишњици од Косовске битке.

Циљ овог догађаја је, како наводе наши саговорници, јачање српско-руских односа, упознавање народа са великим празником, као и пружање подршке братском народу.

Видовдан – још једна веза између Руса и Срба

Како каже за РТ Балкан Марко Јефтић, свештеник из Младеновца, Руси организују овај догађај јер могу на прави начин да схвате важност Видовдана.

“Ако узмемо у обзир да смо у свега девет година разлике ми имали битку на Косову пољу, а Руси на Куликовом пољу, да је узрок, а и непријатељ у обе битке био безмало исти, онда видимо да има више сличности. Управо због свега тога, братски руски народ свим својим бићем осећа и жели да обележи догађај који је у нашем историјском и народом сећању изузетно важан”, објашњава Јефтић.

Руси, како додаје, овим поступком желе и да нам покажу да су велики историјски народ са јасним усмерењем и циљем у будућности.

“Такође, Руси нама Србима показују да нисмо сами и да постоји још неко на овоме свету ко поштује наше жртве и разуме нашу улогу у борби против заједничког непријатеља”, истиче Јефтић.

На питање, колико је Видовдан по његовом мишљењу као празник значајан за српски и руски народ, наш саговорник одговара:

“Видовдан је вечити подсетник. Довољно је бити православни хришћанин, да би се разумело да овај дан представља испуњење Христове заповести љубави: ‘Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за ближње своје’ (Јован, 15,13). Управо зато дан када се молитвено сећамо свих оних који су животе положили за веру и отаџбину, а у контексту савремених искушења у свету, Видовдан представља још једну спону између Руса и Срба”, истиче свештеник.

Јачање српско-руских односа

Овакви празници, према речима Јелене Осипове, доктора филологије, ванредног професора Катедре за словенску филологију на Православном универзитету “Светог Тихона”, највише доприносе јачању односа наша два братска народа.

Ово вече, како додаје, има образовне и васпитне циљеве.

“Привлачимо ученике и децу, која врло радо учествују у припреми празника, да би они одрастали на племенитим примерима љубави према Богу и свом словенском роду, оличеним у кнезу Лазару и његовим витезовима, краљици Милици, Косовски девојки и мајци Југовића”, објашњава, додајући:

“Тим пре што се идеја о Косовској жртви и Косовском завету заснива на српском разумевању Голготске жртве, Распећа и Васкрсења Христовог. Српске древне цркве и манастири на Косову и Метохији права ремек-дела православне архитектуре европских димензија. Истовремено, не треба заборавити застрашујуће проблеме и тешкоће које је српски народ искусио и које данас доживљава на Космету.”

“Косово – најскупља српска реч”

Захваљујући Космету, наставља Осипова, Срби су нашли своје право историјско лице као зрео хришћански народ.

“Ако се суштина и језгро српске традиције и самог српског земаљског постојања може изразити једном речју, онда би то била реч Косово. Свакако најскупља српска реч, како рече Матија Бећковић. КиМ је учвршћење и потврда светосавског опредељења у корист Царства Небеског, само у тежим околностима. Захваљујући њему, Срби су нашли своје право историјско лице као зрео хришћански народ, јер верност православној вери и истрајност у невољама помаже нам да нађемо стрпљење и наду”, наглашава наша саговорница.

РТ