Да се не заборави: Годишњица злочиначког бомбардовања колоне на Петровачкој цести

Да се не заборави: Годишњица злочиначког бомбардовања колоне на Петровачкој цести.

„То је трајало седам, осам дана као читава вјечност. Неких детаља не, а сјећам се тих звукова, тога пуцња“, прича нам Станко Момчиловић из Удбине и додаје:

„Данас ми није јасно како са двоје мале дјеце, ајмо тако рећи па и безболно и нормално након осам дана стигли у Београд“.

Лето после другог разреда гимназије Наташа Дракулић памтиће док је жива. Требало је бити најбезбрижније, а било је лето у коме се из корена променио њен живот. Била је девојчица од 16 година и само који километар даље када су хрватски мигови бомбардовали колону у којој је била.

„Мени је најгоре било што су моји родитељи… Умро је од посљедица рањавања“, присећа се с болом у гласу Наташа.

Хрватска авијација бомбардовала је колону 7. и 8. августа, тада је погинуло 12 људи, међу њима и четворо деце. Пре две године покренут је судски поступак у Београду, али све стоји у месту.

„Али нема доказа да су им позиви уручени, или бар покушани бити уручени. Неће то никада ни бити јер је хрватска Влада на службеном сајту свом, чим је стигла та замолница, ми београдску оптужницу не признајемо и нећемо поступати по тим замолницама из Србије“, рекао је Саво Штрбац, директор Информационо-документационог центра „Веритас“.

У „Олуји“ је са вековних огњишта протерано  више од 220.000 Срба.

„Ово мјесто показује да хрватска војска која је извршила агресију Републику Српску 1995.године имала је геноцидну намјеру, јер авијација је овдје напала колону цивила која се повлачила из РСК и ово место је наша вјечита опомена“, каже Жељко Будимир, изасланик председника Републике Српске.

Крст на Петровачкој цести највећа је опомена и подсетник за Крајишнике који су у колони, силом рата, напустили своје куће и имања. Многи више никада нису прошли Петровачком цестом, а камоли крочили на свој кућни праг.

Атв.бл

Бонус видео