ЈЕЗУИТИ – тајна католичка војска за покоравање света

Занимљиво, људи данас не јуре за златом, већ за папирним новчаницама. Само је Ватикан остао веран својој љубави према злату, па је данас у његовом поседу највећа количина светског злата. Наравно, када кажемо Ватикан, мислимо симболично на огромну машинерију која је створена за прављење илузија, док се послови древних трговаца који су одавно схватили да је трговачки монопол и физичка контрола свих трговачких путева, а посебно контрола новчаних токова, златна кока која доноси и моћ и богатство. И ту „златну коку“ они вешто одржавају на исти начин хиљадама година, од древног Вавилона, преко Феникије, древног Рима и Грчке, па до моћне Венецијанске републике и коначно данашње Британске империје.

Ко контролише људску енергију и производе људског рада, контролише и све људе. И то су трговци, који послују удружени у породичне трговачке картеле, и којима све консалтинг послове и контролу људског ума пружају специјално обучени агенти које вековима ментално обрађују ватикански илузионисти.

Ова илузионистичка доктрина која је усвојена на последњем Савету у Тренту у 16. веку, наложила је ПРИКРИВЕНОСТ (властеле и њене агентуре) као основно начело свих духовних операција, а са једним јединим циљам: да се најмоћнијем светском трговачком картелу отворе врата раја – што значи да имају апсолутну контролу над привредом читавог света. И да сви људи буду њихови робови.

Да би то остварили читав свет се мора одржавати у перманентним сукобима, тероризму, сталним ратовима и економским кризама. Тако је манипулација „болесним“ и презадуженим државама лакша.

Али, како стално изазивати ратове и кризе и како ту доктрину спроводити по читавом свету?

Зато је створена војска над војскама, невидљива и злокобна, која се свуда може као уселити и онда нападати, давити или се вешто претварати у умиљату мачку која би се онда ушуњала у крило или кревет неког владара, а онда се преко ноћи претворити у змију која сипа отров. Та невидљива војска јесу католички језуити. То што се о њиховом историјском (не)делу данас ипак нешто зна, можда је разлог баш остваривање пророчанства светог Павла. И многе податке о свом раду су сами и обелоданили.

Ко су језуити?
Језуити су наизглед веома учени, уљудни, васпитани, мирољубиви, пријемчиви људи, који имају своју тајну мисију и њу обављају по читавом свету тамо где их њихове главешине пошаљу. Организовани су као духовници – у свештеничке одоре – и заправо се шаљу да шпијунирају и подривају друге конфесије. Али раде и у цивилном руху као обични грађани. Тада могу бити било шта: пилоти, контролори лета, инжењери, зидари, чистачи, капетани бродова или лучки капетани; могу бити научници, писци, астрономи, лекари, новинари, посланици, банкари, али и чланови националних влада и сл. Једино што их разликује од других људи јесте то што су они својом душом повезани у језуитско једно тело које има своје ћелије по читавом свету. И ма где живели и радили, језуити у сваком тренутку могу бити покренути као део корпуса. Ако је језуита пилот и добије налог да сруши авион, то ће бити и урађено. И то се зове завера.

Главни циљ који се језуитима ставља у главу је чишћење света од јереси, а јеретици су сви они који би да живе у складу са Библијом и апостолским учењем. А ова вера људе ставља у хармонију и миран суживот. И ту нема сукоба, потенцијал за ратовање опада. Из тога произилази економски просперитет и складна друштвена заједница. А то није у интересу међународним трговцима. Њима је лагодан живот могућ само када постоје сукоби и разарање, након кога њихови банкари преузимају контролу над обновљивим и даљим привредним развојем.

Језуити су данас међу свим нивоима масонерије, делују и као слободни масони, а чланови су ротари клубова. Они иницирају да се подржава феминизам, хомосексуалност, подстичу педофилију… У српској православној цркви су такође присутни, а неприметно воде и разне јеврејске организације. Не заборавимо да је Ејб Фоксман, председник јеврејске Антидифамацијске лиге (АДЛ) са седиштем у Њујорку, управо католик. Израел је прошао гласање којим је признат као држава у УН 1948. захваљујући једном гласу, а то је био глас Ватикана. Ционизам је њихова умотворина.

– Између 1555. и 1931. Друштво исусоваца (језуити) били су избачени најмање из 83 државе, из градова, због учешћа у политичким интригама и подривачким аферама против државне добробити (према белешкама угледних језуитских свештеника), практично свака инстанца протеривања била је због политичких интрига, политичке инфилтрације, политичке субверзије и подбадања на побуну“, записао је Ј.Е.Ц. Шепард, канадски историчар.

У ствари, језуити су као веома организована мрежа већ детронирали све неподобне владаре Европе. Неки су убијени, неки су интригама и сплеткама остали без престола. Уместо њих државе су преобраћене у републике, а оне монархије које су опстале то су успеле тако што су у њима крунисани подобни и папи одани владари. Шпански краљ Хуан Карлос је Малтешки витез.

Најзанимљивије податке о деловању језуита дао је недавно Ерик Џон Фелпс у својој књизи „Ватиканске убице“. Између осталог Фелпс је записао: Језуитско друштво надзире папски Суверени Војни Ред Малте који има седиште у Риму и њиме руководи Велики мајстор Ендрију Берти. Језуитски Генерал познат је и као Црни папа и он контролише све америчке обавештајне службе.

Фелпс даље пише да је убиство Џона Ф. Кенедија надгледао Малтешки витез кардинал Спелман. Језуити данас надзиру и Интерпол (службу коју су основали немачки нацисти) и совјетски КГБ (касније ФСБ).

Тако Фелпс наводи да су под контролом језуита Пентагон, НСА, ЦИА, ДЕА, ФБИ и све друге војне обавештајне америчке структуре. Компанија Локид Мартин која производи америчке авионе ловце и ракете које користе Пентагон и НАСА у власништву је језуита. Они су и највећи деоничари Банк оф Америца.

Иако се верује да је најмоћнија породица на свету породица Ротшилд, која је део лондонског картела, они су само банкари, или како их неки називају – дворски службени Јевреји. Ротшилди (који су пореклом Немци) су своју улогу добили у 18. веку. Али, читав банкарски систем у свету много пре контролише Суверени Малтешки Војни Ред. Суверени Малтешки Војни ред је добио статус сталног посматрача у УН. Као држава. Овај ред је створио и своје тело које даје политичке смернице за САД – и то је познати Савет за иностране послове. У Британији језуити воде послове Круне (и обавештајне службе) и руководе медијском представљању краљевске породице Виндзора (који су очито ту да би пунили насловне странице популарних ревија). На двор Виндзора су „инсталирали“ своје Јевреје да воде финансије и медије. Практично су језуити свуда и надзиру све.

Бејрут је седиште језуита за Блиски исток
На Средњем истоку и у Северној Африци постоје језуити Арапи, католици Арапи, хришћани Арапи, али доминирају муслимани Арапи. Ови региони су пуни инфилтрираних језуита. Да није тако, несклад и сукоби и стална верска трвења која воде ратовима не би били могући, бар се не би решавали тако да у коначном решењу проблема добит увек имају наследници венецијанских трговаца који данас имају седиште у Лондону. И њихов главни бизнис данас је трговина – нафтом.

Версајским уговором заснованим на ранијем споразуму (1916), омогућио је Француској да окупира Либан и Сирију. Либан је добио наводну независност 1943. (постао је република 1926). Његов први председник је био „јеретик“ (према ватиканској карактеризацији), ортодоксни Грк, адвокат и бивши новинар Шарл Дабас, ожењен Францускињом. Од 1943. Либан је постао независна република којом су тајно управљали језуити из свог војног утврђења, универзитета Сент Јозеф. Локални језуита за Блиски исток борави у Бејруту. Ова језуитска провинција се састоји од Египта, Либана и Сирије. Либан је требало напунити исламом. Језуитски отац, Јан Бронсвелд, био је локални језуита и са тог места је надзирао рад владе Либана и свих либанских обавештајних служби. Хезболах је такође био под његовом контролом и имао је задатак да провоцира Израел. Циљ је био убијање палестинских хришћана у знак одмазде. Над Палестинцима је тако вршен прикривени геноцид, а главна алатка за убијање је била израелска војска састављена од Пољака и Руса депортованих из Европе.

На овом послу је касније био и Ханс Колвенбах, који је касније постао и језуитски генерал. Због овог посла измишљен је и тероризам и рат тероризму. Жртве су увек на крају апостолски хришћани, као на пример они у Ираку.

Највише жртава мора бити код некатоличких хришћана
За време Првог светског рата који су такође покренули језуити, исламска отоманска империја (која је имала задатак у средњем веку да обезбеђује трговачке путеве око Средоземља) којом су управљали тада инфилтрирани масони, поражена је и бројчано смањена захваљујући сарадњи језуитског привременог „спољног сарадника“ султана Абдула Хамида Другог и цара Вилхелма Другог (који је отпустио антијезуитски настројеног Бизмарка) и направљен је геноцид над хришћанским непапским верницима Јерменима. Око два милиона јеретика је убијено. Овим маскаром је руководила масонска ложа Великог оријента који су држали и „Младотурски покрет“, тврди у својој књизи Фелпс.

Убијање хришћана који нису прихватали папску власт повезивало је тајно многе политичке полуге. То је био разлог тајне сарадње Хитлера (католика) и великог муфтије Јерусалима Хај Амин ал Хусеинија од 1941. до 1945. док су били у тада протестантској Немачкој. Познато је да су савезнички авиони (којима су мете одређивали језуити) напалм-бомбама засули управо реформистички део Немачке и при том убили око 2 милиона немачких јеретика. Посебно је циљ био центар Реформистичке цркве – Дрезден, у којем тада није било никаквих војних објеката.

Ова комбинација са сукобом који на крају има највише жртава код некатоличких хришћана примењена је и за време спутавања Шпанске републике од 1936. до 1939. преко Франциска Франка, којим је управљао кардинал Сигура. Побуњенике је предводила међународна комунистичка агентура. Многи Срби су тамо изгинули не слутећи замку. Срби су за време Другог светског рата убијани помоћу Химлера и његових СС јединца, његових сарадника из „Ханџар дивизије“, на чијем челу је био јерусалимски муфтија, и фрањевачких усташа, које је надгледао надбискуп Степинац. Фрањевци су језуитска творевина и њихови чувени кољачи су били Стане Кукавица и Мирослав Филиповић.

И убијање комитских хришћана у Етиопији је одрађено преко Мусолинија којим је управљао кардинал, секретар државе Ватикан, Еугенио Пацели. Тада је убијено око 700.000 црних Етиопљана. То се сада догађа и у Египту наводном побуном коптичких хришћана и њиховим пребијањем и убијањем.

Већ смо писали како су помоћу британских агената постављене вехабије као фракција у исламу. Ову операцију је предводио британски слободни масон 33. степена сер Ричард Бартон, који је начинио прву посету Меки и Медини као ходочасник 1853. године.

До 1932. Британци су радећи са Мусолинијем (чији је саветник био секретар Друштва Исусоваца Пијетро Тачи Вентури) направили нафтну „меку“ у срцу ислама, Краљевину Сауди Арабију. Мусолини је као заштитник ислама зато 1937. снабдео оружјем првог саудијског краља Ибн Сауда. Израел је створен као војна база која треба да чува ову нафтну „меку“.

Тајна сарадња усташа и партизана са истим циљем – убијање православаца
Многи југословенски историчари наишли су на историјске податке који су јасно показивали сарадњу усташа и комуниста. Ево једног таквог извода: „Партизанима уступљена територија у оквиру НДХ је обухватала област између градова Карловца, Ливна, Петриње, а центар јој је био у граду Бихаћу. Дакле, Загреб је Брозу уступио ‘слободну територију’ од око 15 срезова Босанске Крајине, Лике, Кордуна и Баније што није спречило усташе да наставе са својом геноцидном политиком према српским цивилима на тој истој уступљеној територији из разлога да партизани те цивиле нису ни бранили. У новембру месецу је читава два дана на овој територији (26. и 27. новембра 1942. г.) у Бихаћу заседао Брозов АВНОЈ потпуно неометано од стране усташа (исто као и годину дана касније у Јајцу 29. и 30. новембра 1943. г.). Брозови партизани су на овој уступљеној територији били сукцесивно помагани од стране усташке власти у Загребу у ратној опреми, оружју, муницији и храни тако да су потпуно неометано могли да реорганизују своју армаду и претворе је у моћну армију“. И она ће након „ослобођења“ све своје снаге искористити за обрачун са српским ортодоксним хришћанима. И ово је логично јер су иза усташа и иза комуниста, али и иза четника стајали – језуити.

На мапи ослобођених територија 1942. којом су се дичили комунисти на заседању у Бихаћу види се да су се оне искључиво налазиле на простору Павелићеве НДХ. Разлог је што су и комунисте и усташе предводили језуитски мозгови са једним јединим циљем да што више ортодоксних хришћана, тј. јеретика буде ликвидирано. НДХ је била потребна само због тога, и Павелић је касније и ликвидиран као неопходна жртва „игре“.

Да, баш тако. Сви чланови језуитског реда се могу жртвовати и убити и они су (неки) научени да се то врши за већу славу Бога (Исуса Христа), а то је њихов врховни командант. О томе колико су ови људи и поред своје учености ментално утамничени, већ из наведеног је очито. Међутим, када то и схвате, они не могу иступити из овог реда.

Екстремни десничари увек су жртвовани
Језуити могу жртвовати и људе које су сами школовали и довели на неку позицију, као што је то био случај са Баширом Џемаилом, изабраним либанским председником, који је убијен 1982. Он се вероватно, не знајући целу игру, супротставио нарастајућем исламу, али и неким ПЛО акцијама. Џемаил је био католик обучаван на Сент Јозеф универзитету и био је екстремно десно крило либанских патриота, названих Катаеб партија, које су језуити издали и предали у руке муслиманима.

Иста сурова превара, пише Фелпс, одрађена је са убиством Елија Хобејке који је учествовао са Израелцима у масакру у палестинском избегличком кампу. На исти начин су жртвовани екстремистички језуитски сарадници и припадници десног крила у Никарагви (контраши), као и на Куби у време кризе 1963. Жртвован је и Чан Кај Шек у Кини, који је био екстремни националиста. (Можемо ли закључити да је и Слободан Милошевић на исти начин жртвован у Хагу када је одрадио посао „великосрпског националисте“ и што је резултирало највише убијањем српских хришћана православаца. Или Војислав Шешељ? Очито да.)

Исто се догодило и са Антом Павелићем. Можете већ претпоставити ко га је убио у Шпанији и ко је руководио комунистичким одредима за егзекуције. Биће да је Павелић био добар ђак па је поверовао да Хрватска може заиста бити независна држава. Ова вештачка квазидржавна творевина никада није била независна нити ће то икада бити. Зато је и на последњој задушној миси која је у децембру одржана језуитским усташама Анти Павелићу (који је био језуитски ђак у Травнику) и Јури Францетићу у Загребу и Сплиту, а коју су држали језуити, Павелић назван „угледником који је поднео жртву за све нас“.

И „Република Косово“ је само привремена језуитска творевина, а њен „поглавник“ Хашим Тачи ће бити ускоро још једна жртва.

Језуитска заклетва
Зашто језуити сво ово раде? Да ли су они својевољни господари или тешко изманипулисани робови, којима је ум једноставно заробљен, баш као и њихова воља? Из језуитске заклетве из које (уз незнатна скраћења) преносимо делове, видећете да су ови људи једноставно – роботи који као папини војници само беспоговорно извршавају наређења. Ова заклетва је објављена у књизи „Субтерранеан Роме“ Карлоса Дидеиера и преведена са француског на енглески 1843. Објављена је у Њујорку, а чува се као документ и у Конгресној библиотеци у Вашингтону.

„Када један језуита нижег ранга прелази у виши команди ниво, он полаже специфичну заклетву и то у капели у присуству свог надређеног и два монаха. Заклетву полаже пред оштрицом каме (која је уперена ка њему), држећи у рукама крст. Монаси понављају четири речи: Иустум, Нацар, Регес, Импиоус – што у преводу значи уништити, невернике и (јеретичке) краљеве, владаре…

Надређени му се тада обраћа речима:

„Сине мој, од сада си научен да радиш као лицемер: међу римокатолицима да будеш римокатолик, и да шпијунираш чак и сопствено братство; да не верујеш ниједном човеку, да немаш поверења нити у једног човека. Међу реформистима да будеш реформиста, међу хугенотима да будеш хугенота; међу калвинистима да будеш калвиниста; међу протестантима да будеш протестант, и да би придобио њихово поверење, да тражиш чак и да се молиш са њихових проповедаоница, и да их потказујеш са свом жестином нашој Светој Религији и Папи. И чак да се спустиш тако ниско да постанеш Јеврејин међу Јеврејима, како би себи омогућио да сакупљаш све информације за добробит свога реда као одани папски војник.“ (Обратите пажњу како се ниско код језуита постављају Јевреји, који се пак уче у Талмуду да су они будући владари света. Ха!)

„Научен си да подмукло сејеш зрно љубоморе и мржње међу заједницама, регионима, државама које живе у миру и подстичеш их на крвава дела, уводећи их у међусобне ратове, да подстичеш револуције и цивилне ратове у земљама које су биле независне и просперитетне, и неговале уметност и науку уживајући све благодети мира“.

„Да се приклањаш на страни са завађенима (ту су многи самопрокламовани „српски пријатељи“) и да кришом делујеш са својом браћом језуитима, који могу бити повезани, а на супротним странама, и да се отворено супротстављаш њима, тако да само црква може бити добитник на крају, под условима који су уцртани у мировним уговорима и тада су наша средства била оправдана“. (Циљ им оправдава сва средства.)

„Научен си својој дужности шпијуна, да скупљаш све податке, чињенице, информације колико год можеш од било ког извора; да се додвориш и стекнеш поверење у познатим круговима протестаната и јеретика сваке класе и сваке врсте, како код трговаца, банкара, адвоката, међу студентима и ђацима, у парламентима и законодавним телима, у правосудним органима државе, и да сваком будеш све, за добробит Папе, чији слуге смо до смрти.“

„Примио си све инструкције од сада као почетник, искушеник, ислужио си као помоћник, исповедник и као свештеник, али још ниси упућен са свим што је неопходно да постанеш командант у Лојолиној војсци у служби Папе. (Ињатијус Лојола је званично оснивач језуитског реда у 16. веку). Мораш служити одређено време као инструмент и извршилац онако како ти буду наређивали твоји надређени; јер нико овде не може командовати ко није освештао свој рад крвљу јеретика, јер „без проливања крви нити један човек не може бити спасен“. (Ето где је суштина језуитске филозофије.)

„Зато да би прионуо на посао и осигурао сопствено спасење, даље ћеш поред већ датих заклетви о послушности свом реду и закљињању папи, понављати за мном…“

„…Даље изјављујем да ћу помагати и саветовати све или било кога од његових светих агената на било ком месту и ма где се налазили, у Швајцарској, у Немачкој, Данској, Шведској, Норвешкој, Енглеској, Ирској или САД, или у било ком другом краљевству или територији на којој ћу бити, и радити најбоље што могу на искорењивању јеретика, протестаната или либерала како би били уништени…“

„…Даље изјављујем да нећу имати своје мишљење и своју вољу… бићу ментално уздржан, чак као леш, као кадавер… Али ћу без оклевања слушати сваку команду коју будем примио од надређених из Папине милиције и Исуса Христа.“

„Прихватам да идем у било који део света где ме буду слали, у залеђене регионе на северу, или ужарени песак у афричкој пустињи, или у џунгле Индије, у све центре цивилизоване Европе, или у дивљину Америчку, међу дивље урођенике, без негодовања и жалби, и бићу подређен свима са којима будем у додиру“.

„Обећавам да ћу кад год будем имао прилику, радити на увођењу ратова, тајно или отворено, против јеретика, протестаната и либерала, како сам у то упућен, како би били уништени, и при томе нећу никога поштедети без обзира на пол, године или стање, и да ћу вешати, уништавати, кувати, драти, давити и живе спаљивати злогласне јеретике, парати утробу њиховим женама и разбијати главе о зид њиховој деци, како би заувек били затрти и уклоњени са лица Земље“. (Из овога је евидентно да су најмонструозније злочине у НДХ радили језуити Фрањевци тако инструирани и обучени, а најпознатији је био усташки кољач и монах Фрањевачког реда Стане Кукавица. Фрањевачки монах Мирослав Филиповић био је свештеник и војник у усташкој униформи. По потреби – кољач или духовник. Филиповић је био командант концентрационог кампа Јасеновац у коме су на описани начин из заклетве убијена и многа „јеретичка“ деца.)

ИЗВОР: Таблоид / Ивона Живковић