“НОВОСТИ” ОТКРИВАЈУ: Алијина тајна полиција Орића раскринкала као ратног профитера
Насер Орић (Фото: Јутјуб)
“НОВОСТИ” ОТКРИВАЈУ: Алијина тајна полиција Орића раскринкала као ратног профитера.
О НЕКАДАШЊЕМ команданту Сребренице, за Сарајево великом јунаку, Насеру Орићу, о којем је управо снимљена серија за један турски стриминг севис – тузлански сектор бивше Државне безбедности није имао речи хвале када га је 1996. ставио на посебне мере, то јест организовао специјалну оперативну акцију са кодним именом “Губер”.
Према сазнањима “Новости”, које су дошле до изворне документације тузланске службе, тајна полиција Алије Изетбеговића која је трансформисана у АИД (Агенција за истраживање и документацију), наводног “муслиманског хероја” сматрала је обичним криминалцем и ратним профитером, за шта постоје докази у документима. Тако у једној од депеша (број 70) од 30. јануара 1996. године, начелник Сектора АИД у Тузли, Пашага Мешић, позивајући се на извор кодног имена “Клин”, који је означен као поуздан, пише да је регистрован контакт Орића (чија је шифра била А-101) и Хариза Козулића из Аустралије, пореклом из Бихаћа, тадашњег председника Исламске странке спаса у овој земљи.
Орић је, како се наводи, информисао Козулића да је “добио онај папир” из којег “види све оно”, с тим да инсистира на директном контакту у БиХ, као и на давању конкретних задатака. – А-101 (Орић) је нагласио да му је јасно о чему се ради, што је потрдио и Козулић речима: “Ислам брате, то нам је спас”, уз реакцију А-101 да је спреман, те да му је потребна “само слика и нема проблема, шта треба, кога треба и све остало”, јер он “то најбоље зна да ради и зато би и волео да се неко појави и седне очи у очи и да се то заврши” – стоји у депеши. Козулић је, надаље, нагласио да планира да допутује у БиХ половином маја или јуна поменуте године, с тим да је, како је А-101 истакао, до тада неопходно “припремити и одрадити доста послова”.
Насер Орић са својом војском у походу на српска села
Потврда да је Орић под великим знаком питања тајне полиције, док га у то време слави и хвали део високих политичара БиХ, јесу и сазнања “Новости” да је служба дотад већ прикупила хрпе података о његовом “везировању” у Сребреници. Посебно интересантан је документ настао пред гостовање Орића у емисији “Телеринг” ТВ Тузла, а који је у поседу “Новости”. Руководство АИД размишљало је да се ступи у контакт са уредником и водитељем те емисије како би се Орићу поставила одређена питања, али се од тога одустало “због њихове могуће деконспирације”.
Пред то гостовање, међутим, нису седели скрштених руку, већ су оценили да је потребно формирање ужег тима који би предложена питања пласирао, путем телефона, за такозваног “сребреничког хероја” Орића. Између осталог, на списку питања која је требало поставити Орићу су и зашто се није вратио у Сребреницу и шта зна о убиству Нуриза Ризвановића, команданта Дринске дивизије (бившег мајора ЈНА) и да ли је био учесник у хапшењу тог официра? Требало је да одговори и шта зна о убиству Хамеда Салиховића (начелник полиције у Сребреници) и рањавању Ибрана Мустафића, које се догодило 19. маја 1995. у насељу Поточари.
Такође, зашто је омогућио одлазак из Сребренице Кеми Мехмедовићу, који је био осумњичен да је починио убиства крајем 1992. али и када ће вратити Републици БиХ 28 килограма злата отуђених почетком агресије из Фабрике “14. март” у Сребреници. Тузланска служба хтела је да зна и шта је са средствима која је Влада РБиХ у септембру-октобру упутила Команди 28. дивизије Армије БиХ и зашто није спречио злоупотребе у расподели хуманитарне п о м о ћ и која се, уместо гладном народу, продавала на пијаци и Сребреници.
У документу у који су “Новости” имале увид је и питање за Орића зашто је издао одобрења појединим особама да у свако доба узимају храну из магацина, док су остали становници Сребренице гладовали? Пита се служба и да ли је Орићу познато да се шверц робе константно одвијао на месту разграничења, на тзв. жутој греди и ко је то организовао? Питање АИД за “великог јунака” је и зашто је у марту 1993. чекао три дана да упути помоћ батаљону “Скендеровић”, који је остао у “четничком” окружењу, а крајем исте године наредио да се припадници Армије БиХ повуку са положаја на Осмачама и Крадиљару, након чега су “четници” објекте заузели без борбе.Везе са нарко-босом Кељмендијем
ОРИЋ је на суђењу Зијаду Турковићу, пред Судом БиХ, пре хапшења Насера Кељемендија, рекао да му је овај Албанац, који је оптужен да је један од највећих нарко-босова у региону, велики пријатељ. Орић је тада рекао и да је, наводно, у Србији задржао добре везе у полицији јер су његове некадашње колеге сада на значајним положајима.Тајна полиција у Тузли, према увиду нашег листа, на списак је ставила и питање зашто је вршио притисак на Основно тужилаштво и Основни суд у Сребреници да се припадници Армије РБиХ који су починили кривична дела пуштају на слободу? Интересовало их је и да објасни свој боравак у Београду, пре агресије, када је био телохранитељ Слободана Милошевића. Такође, констатују у служби, како је могуће да се Сребреница није могла одбранити с обзиром на велику количину наоружања у магацинима, те за кога је Орић то чувао или препродавао.
Једно од питања је и да ли се осећа кривим за пад Сребренице, јер је према свим подацима од 1992. године, директно, као иницијатор већине негативних појава (криминал, шверц, убиства, проституција), доприносио хаотичном стању у енклави. Питање које је требало телефоном да упути “гледалац” за време трајања интервјуа било је и “зашто сте у студио довели највећег криминалца и зар вас није стид!”. Кроз ова питања је тајна полиција изнела јасан став о Орићу, који је у Сребреници имао, како је сведочио генерал Расим Делић, командант Армије БиХ, на седници Председништва БиХ “више наоружања него што је читава Армија БиХ имала 1993. године”, што стоји и у стенограму до ког је такође дошао наш лист. Тиме је показано колико је била тобоже демилитаризована Сребреница.За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
