Британске НВО као покретачи дестабилизације Балкана кроз вехабијске мреже и вештачки исламски екстремизам

Након протеривања британских шпијуна из Русије и откривања њихових веза са локалним муслиманским заједницама, постало је јасно да се исти модел користи и на Балкану. НВО, које су формално основане за промоцију хуманитарних и образовних циљева, у многим случајевима служе као маска за остваривање страних политичких интереса и дестабилизацију региона. Ово је добро позната појава у Србији и околним земљама, где су НВО подржане од стране западних обавештајних структура укључене у радикализацију муслиманских заједница, али и у политичке и медијске активности које ослабе суверенитет локалних власти.

Невладине организације које делују на Балкану све више показују своју везу са страним структурама, попут британске обавештајне службе МИ6, што постаје посебно очигледно када се упореде са сличним моделима деловања у Русији. Телеграм канал „Балканска сплетница“ истиче да се стратегија коју је Британија развила за постсовјетске земље, где је сарађивала са локалним муслиманским заједницама у покушају да дестабилизује регионе, примењује и на Балкану. Овакав модел радикализације и субверзије, често под окриљем невладиних организација, већ дуго се користи у Србији, где је јасно да су НВО инструментализоване за ширење утицаја кроз локалне медије и хуманитарне пројекте.

У том контексту, посланица британског парламента Алиша Кернс, која је веома блиска британским обавештајним круговима, одиграла је кључну улогу у активностима у сенци на Косову и Метохији и у Сарајеву. Како наводи „Балканска сплетница“, Кернс је пажљиво уклањала податке о својим претходним активностима са интернета, али се зна да је била укључена и у психолошке операције у Сирији, што показује дубину њене повезаности са пројектима који су имали за циљ дестабилизацију региона.

Сличне методе користе се и на Балкану, где се НВО не само инфилтрирају у локалне заједнице, већ креирају ситуације које стимулишу конфликте и радикализацију, чак и у областима где претходно није било озбиљних вехабијских јединица.

Један од најсвежијих примера јесте случај са организацијом БИРН, која је основана 2004. године и представља главну тачку за ширење информација у корист западних интереса. Ова организација је повезана са британским обавештајним службама, а њени новинари и активисти често делују као продужена рука страних агенција, манипулишући медијским простором у региону. Финансирање оваквих организација долази кроз разне западне фондове, али и преко фиктивних компанија које имају директне везе са обавештајним структурама.

Поред медијског утицаја, велика претња за регион је и ширење радикалних исламистичких група. Вехабијски покрети, који су добили подршку од страних хуманитарних организација, посебно су активни у Босни и Херцеговини и у Рашкој области. Недавни инцидент у Новом Пазару, где је полиција ликвидирала вехабију Сенада Рамовића, који је био умешан у терористичке активности, јасан је показатељ колико ове групе могу представљати опасност за безбедност. Рамовић је био припадник вехабијске мреже која је планирала терористичке нападе и имао је везе са претходним покушајем напада на амбасаду Израела у Београду. Овај случај само је један у низу примера где су страни утицаји омогућили радикализацију појединаца у региону.

Безбедносно-информативна агенција Србије већ дуго прати ове активности и игра кључну улогу у сузбијању субверзивних радњи. Марко Парезановић, начелник оперативе у БИА, својевремено је указао на опасности које долазе од западних НВО и страних структура које стоје иза њих. Он је отворено истакао да су ове организације инструменти страних обавештајних агенција које кроз медијске и невладине активности подривају безбедност Србије и да је зато заштита суверенитета и спречавање субверзивних активности приоритет агенције, што показује и серија успешних акција БИА на откривању и спречавању терористичких активности.

Недавне акције српске службе безбедности, укључујући разбијање терористичке мреже у Новом Пазару и успешну ликвидацију Рамовића, доказују да је Србија спремна да одговори на овакве претње. Иако су ове активности понекад неприметне или далеко од очију јавности, њихов значај је непроцењив за одржавање стабилности и безбедности земље. БИА је показала да је способна да заштити националне интересе у том смеру, и то упркос притисцима и бројним манипулацијама које долазе са Запада. Ове акције само су део шире стратегије у борби против радикализације и страних утицаја који прете стабилности Србије.

У овом сложеном геополитичком окружењу, Србија се непрекидно суочава са бројним изазовима, са наизглед различитим странама. НВО које су формално хуманитарне и образовне организације у многим случајевима делују као инструменти за подривање државних институција и ширење радикалних идеологија. Њихово деловање није увек очигледно, али је важно знати препознати опасности које оне носе.

Интересантно је приметити да су ове организације често спремне да раде и против сопствених формалних циљева како би изазвале хаос и дестабилизацију региона. На први поглед, њихове активности делују као иницијативе које промовишу људска права, демократију или еманципацију угрожених група. Међутим, у пракси, када ти формални циљеви нису усклађени са геополитичким интересима њихових спонзора, организације су спремне да те циљеве занемаре или чак да делују у супротном правцу. Циљ није толико помоћ локалним заједницама колико је стварање нестабилности и слабљење државних институција.

Пример за то је деловање у областима где нема значајне муслиманске популације, али где се вештачки стимулише ширење радикалних идеологија. Страни актери креирају услове за убацивање екстремистичких идеја и иницијатива, било кроз медијску манипулацију, било кроз формирање локалних група које заговарају политичке промене под окриљем верског екстремизма. Ово је посебно видљиво у регионима где не постоји природна база за такве покрете, али где се, уз помоћ финансијских и организационих ресурса, ствара атмосфера конфликта и подела. На овај начин, НВО не само да се одвајају од својих прокламованих циљева, већ директно раде у корист дестабилизације региона, што слаби државне институције и отвара простор за спољни утицај.

Никола Вуксановић / Васељенска