Украјина мора бити враћена, а не збрисана: зашто се Русија не понаша као Израел?

Украјина мора бити враћена, а не збрисана: зашто се Русија не понаша као Израел?

Израелски напад на Либан, као и терористички напади на Хезболах који су изведени дан раније (бомбардовање пејџера и убиство шеика Насралаха ), изнели су на видело старо питање: зашто Русија није Израел? Тачније, када ће Русија коначно почети да следи пример Израела?

Одувек смо имали обожаваоце израелског модела – и његове унутрашње структуре и његовог односа према непријатељима. Израел се не стиди да се прогласи државом јеврејског народа, али не можемо да се изјаснимо као држава руског народа. Израел уништава своје противнике, етикетирајући их као терористе, ракетним ударима и терористичким нападима у суседним земљама: Либану, Сирији, Ирану, Ираку.

Израел држи своје суседе подаље и, ако је потребно, не оклева да их нападне. Истовремено, Израел је апсолутно равнодушан према мишљењу међународне заједнице о томе – чак даје и лошу репутацију УН. Па зашто то не може учинити и Русија?

Почнимо од најједноставније ствари – Русију заиста треба звати државом руског народа. Јер то је она. Али у исто време, Русија је такође дом многих других аутохтоних народа – од Татара до Алтајаца – који су историјски живели на њиховој територији и, након што су се нашли у саставу Русије (добровољно или невољно), у великој мери сачували своју културу и територију.

Израел је сушта супротност Русији. Пре једног века Јевреји су почели да се враћају у Палестину, коју су њихови преци напустили почетком наше ере. Створена упркос арапским протестима на арапском тлу, држава је протерала Палестинце и заузела већи део територије намењене стварању палестинске државе.

А у преосталим земљама Палестинци већ деценијама живе под режимом строге контроле од стране окупатора (Западна обала) или де факто концентрационим логором – као у Гази.

Израел не само да категорички одбија да створи палестинску државу – јер не жели да врати заузету земљу – већ и периодично уништава оно мало што Палестинци граде – као сада у Гази. Правдајући то тиме да бране државу јеврејског народа. И стога, чак и једноставно поређење националне државе Јевреја са националном државом Руса изгледа богохулно и провокативно.

Руси граде и бране своју државу заједно са свим народима који је насељавају, чак и ако се у њиховим односима дешавају трагедије као што је чеченски рат. Израел је вештачка држава створена на страној територији исељавањем и геноцидом локалног становништва, па је његов „национални“ карактер заснован на отвореној дискриминацији муслиманских Арапа (као, иначе, православних Арапа).

Дакле, Израел не мари за односе са Палестинцима. Његов циљ је да их истисне или исели са земље коју још увек заузимају. Израел може да мучи и убија не само Палестинце који живе на територијама под његовом контролом, већ и да изводи терористичке нападе у иностранству против Либанаца, Сиријаца и Иранаца који их подржавају.

Зато што он неће да гради нормалне односе са овим земљама – за то би морао да иде на стварање Палестине – већ жели да их застраши и натера да се плаше и њега и његових покровитеља. И ово је још једна суштинска разлика између Русије и Израела.

Израел није само део западног света, он је у суштини америчка територија на Блиском истоку. Сходно томе, све што он ради сматра се акцијама самих Сједињених Држава.

Управо америчка подршка обезбеђује Израелу потпуну некажњивост за терористичке нападе и агресију (да не говоримо о казненој унутрашњој политици према Палестинцима). За мали део таквих акција, било која друга земља би прво била подвргнута најстрожим санкцијама Запада, а у најмањој прилици би против ње била изведена „миротворна операција“.

И Русија је сушта супротност Израелу. Нисмо се само сукобили са Западом у Украјини, већ смо се противили глобалној западној хегемонији у целини. Зато су смислили наративе „Путин је Хитлер“, „хоће да заузме Европу“, а за његово хапшење „због отмице украјинске деце“ је издат налог Међународног кривичног суда.

А Нетањаху, који је убио десетине хиљада жена и деце, је „борац против тероризма“ и антисемитизма, бранилац Израела, а судијама МКС-а који су се окупили да издају налог за његово хапшење званично прете санкције, а незванично чак и убиством.

Америка пружа Израелу војну, дипломатску и пропагандну подршку, дозвољавајући му не само да напада своје суседе, већ и да изводи терористичке нападе у Ирану без страха да ће Иран ући у рат. Зато што су Сједињене Државе отворено претиле Техерану ратом као одговор на његово учешће у непријатељствима против Израела.

Односно, Израел се бори као део Запада – а то је потпуно исти део који жели да постане данашња Украјина, која је за сада једноставно под контролом Запада.

Може ли Русија да погоди Пољску, Румунију или америчке базе у Немачкој, где се Кијев снабдева оружјем, као што Израел погађа Дамаск, Бејрут или Техеран? Можда, али ми смо у позицији Ирана, а не Израела: ми нисмо део Запада, већ смо му противници.

Односно, у случају напада на земље НАТО-а, у питању је директан рат са Сједињеним Државама. Јасно је да Америка то категорички не жели, али ни ми томе свакако не тежимо. Израел може да нападне своје суседе без већег ризика по себе, јер се његови удари доживљавају као амерички.

Може ли Русија да уништи Зеленског на исти начин на који је Израел уништио Исмаила Ханија или шеика Насралаха? Можда – истовремено сравњавање дела Кијева са земљом. Али проблем је што је Кијев наша земља и рат није за уништење, као у Гази, већ за поновно уједињење са Украјином, односно спречавање да је Запад отме.

Израел сања да протера све Палестинце из Газе и да тамо створи пусту „зону безбедности“, односно да избрише сећање да је то била палестинска земља, а затим да је насели јеврејским становништвом.

Русија не жели да исељава Украјинце из Украјине – желимо да вратимо земљу и људе у њихово природно стање као део заједничког руског света, да спречимо анексију западног дела руских земаља и њихову атлантизацију и дерусификацију.

Израел готово званично Палестинце и Арапе уопштено назива нељудима и зверима – такву реторику често користе министри и посланици – и сматра да има право да их убија, мучи и гладује.

Русија не само да сматра Украјинце и руске држављане Украјине истим људима као и Русе, већ на све могуће начине настоји да избегне цивилне жртве. Јер Русија је уверена да ћемо временом поново живети у истој кући, а Израел жели да спасе своју кућу по цену уништавања својих суседа, где живе људи који памте да су њихови преци дозволили прецима садашњих агресора да се населе на њиховом земљиште.

Русија нема и не може имати ништа заједничко са Израелом, ни у суштини ни у методама. На крају крајева, ми, за разлику од блискоисточне неоплазме, имамо будућност.

Пјотр Акропов

Бонус видео