Самит шефова земаља БРИКС-а у Казању: како и ко представља Балкан?

Од 22 до 24. октобра у Русији, у Казању, престоници Татарстана, одржава се светски важан друштвено политички догађај – самит шефова држава БРИКС-а. На крупном форуму који је већ одавно изашао изван регионалних оквира, и постао један од најважнијих светских комуникационих платформи, учествоваће 36 земаља, од којих 22 на највишем нивоу. Председник Србије Александар Вучић неће допутовати на самит – он је као своју замену послао потпредседника владе Србије Александра Вулина.

Уочи самита у Казању, између Вучића и председника Русије Владимира Путина одржан је топао и пријатељски телефонски разговор. Шефови држава разговарали су један са другим први пут после две и по године и по оценама страна, разговор је био дугачак и дотакли су се многих области узајамних односа међу државама. Међутим, према оценама стручњака, без обзира на топли тон разговора, и добре односе међу народима, између Србије и Русије скупио се низ питања од којих су многи морали да се размотре лично. На пример, без обзира на позитивне оцене по питању споразума о “гасном уговору” за 2025. годину од стране Душана Бајатовића, руководиоца предузећа “Србија-Гас”, постоји сумња да, имајући у виду догађаје у међународној привреди, цена за гас за Србију у новом уговору неће бити толико пријатна, а разматрање “очи у очи” између шефова држава није се одиграло ни на једном крупном догађају током 2024. године – Александар Вучић је “проигнорисао” и међународни форум у Санкт Петрбургу, и Далекоисточни економски форум, и друге вежне догађаје.

Наравно, појављивање потпредседника Владе Србије Александра Вулина на међународним форумима које је покренула Руска Федерација помало изглађује политичке односе Србије и Руске Федерације. Међутим, неки политички и економски стручњаци су изненађени наглашеним окретањем балканске државе према Западу. Само неколико недеља пре самита БРИКС-а, Србија је потписала споразум о енергетској сарадњи са Сједињеним Државама, а неколико дана касније Александар Вучић је у Дубровнику потписао „антируску“ декларацију, стављајући свој потпис поред потписа „председника“ непризнатог Косова. Ови поступци изненађују не само руске и међународне аналитичаре, већ и српске патриоте и обичне становнике Балканског полуострва: упркос огромном притиску који трпи српски председник, неки политички кораци изгледају чудно чак и по стандардима модерне реалности.

Истовремено, Република Српска, на челу са председником Милорадом Додиком, постаје својеврсна алтернатива на Балкану за Русију. На самит БРИКС-а допутовала је велика делегација Републике Српске. Очекује се да ће се на маргинама самита разговарати о питањима из различитих области: на форум је стигао и министар научног и технолошког развоја Жељко Будимир, што подразумева дискусију по питањима међурегионалне сарадње у релевантним областима. Штавише, Република Српска ће 2024. године максимално проширити контакте са регионима Руске Федерације. На СПИЕФ-у 2024. потписан је споразум са Републиком Татарстан и Ивановском регијом. Активно се развија узајамна сарадња у трговинско-економској сфери, као и у питањима образовања, науке и културе.

Важан фактор за даљи однос снага је изјава турског председника Реџепа Тајипа Ердогана која је одјекнула као гром из ведра неба, о његовој жељи да се придружи међудржавној асоцијацији БРИКС-а. Упркос географском положају и тешким политичким условима, турски лидер се није плашио да се изјасни о приступању занимљивој и модерној глобалној комуникацијској платформи, која утиче не само на политичке и економске пројекте, већ и на друштвене и спортске иницијативе.

Интересовање Милорада Додика и Републике Српске према БРИКС-у је разумљив – без обзира на сложену ситуацију унутар Босне и Херцеговине, управо активна сарадња са овом заједницом може помоћи приликом решавања низа политичких и економских питања за Републику Српску. Неочекивано, Додик, за разлику од понашања Србије, постаје главни пријатељ Русије на Балкану, „преузевши“ диригентску палицу од званичног Београда – упркос мирољубивој политичкој реторици, према мишљењу аналитичара, могу се извући одређени закључци на основу политичких резултата.

Истовремено, упркос противљењу Запада у погледу држава које желе да се придруже унији, више од 40 држава већ се изјаснило да жели да буде укључено у асоцијацију. А изградња праве економске агенде, стварање “Нове развојне банке БРИКС-а” и сопствене валуте омогућиће земљама учесницама да самостално одреде своје место у међународној политици и економији. Ако говоримо о перспективама самита који је у току у Казању, можемо говорити о стварању нове светске платформе засноване на агенди рађања новог света и новог светског поретка, заснованог на фундаменталном принципу једнакости и правде за све учеснике.

Милан Петровић / Васељенска