Ускоро ћемо разговарати с китовима и вранама? Ово удружење жели да декодира гласове животиња
Ускоро ћемо разговарати с китовима и вранама? Ово удружење жели да декодира гласове животиња.
Earth Species Project је америчко непрофитно удружење које жели да декодира комуникацију животиња уз помоћ вештачке интелигенције. Недавно су ексклузивно за Forbes поделили вест да су прикупили 17 милиона долара донација.
Од нових средстава, 10 милиона долара дошло је од фондације Aphorism, милијардера и предузетника Рида Хофмана. Преосталих седам милиона исплатиће током три године фондација Waverley Street коју финансира милијардерка Лорен Пауел Џобс.
„Током претходне две године, вештачка интелигенција показала нам је да ће све што се може превести и бити преведено“, каже Аза Раскин, један од оснивача и председник пројекта. Раскин је такође уврштен на Forbes листу 30 испод 30. „Као што нам је телескоп помогао да схватимо да Земља није у центру Сунчевог система, наши алати ће нам омогућити да погледамо у свет и схватимо да човек није у његовом средишту.“
Рођење идеје
Пре 11 година Раскин је слушао причу о гласовима мајмуна и по први пут се запитао може ли се животињска комуникација декодирати. Пет година касније основао је Earth Species Project заједно са бившим радницима из Силицијумске долине, Бритом Селвителом (који је био у оснивачком тиму Твитера) и Кејти Закаријан (једном од првих радница у Фејсбуку).
Организација жели да омогући људима комуникацију с другим врстама – или барем разумевање шта говоре – већ до 2030. године. Финансирају истраживања гласова конкретних животиња, а тренутни су им пројекти вране, белуге и зебрасте зебе. Раде и на нешто општијем „основном моделу“ који желе да развију у нешто слично ChatGPT-у.Прва верзија тог основног модела представљена је 2022. године. Она идентификује узорке у великој архиви аудио снимака животиња различитих врста, и то уз помоћ техника машинског учења. Једна таква техника, на пример, подсећа на мрежу графикона који групишу звукове и слике по сличности. Организација прикупља све више података и ажурира своје моделе, чиме се појављује и више узорака. С временом то омогућује екстраполацију „значења“ из података на основу њихове сличности, без потребе за знањем о томе шта подаци заправо значе.
Донације милијардера
Од свог оснивања, Earth Species Project је објавио пет рецензираних радова, а сада раде на шестом. Неки се тичу конкретних врста, док се други баве основним моделом.Пројекат се углавном финансира донацијама милијардера, делом захваљујући и чињеници да сво троје оснивача имају искуства у Силицијумској долини. Раскин је упознао Хофмана док је радио у Мозили, где је Хофман био у одбору. Идеју за Earth Species Project први пут му је споменуо 2015. године. Хофман је „фасциниран филозофским импликацијама које настају када схватимо да немају само људи културу и језик. Шта то значи за промену односа између људи и остатка природног света?“, каже Раскин.
Са фондацијом Waverley Street ступио је у контакт 2022. преко пријатеља који ради на борби против климатских промена. Раскин каже како би „хуманизација“ животиња могла подстаћи људе да буду брижнији, да почну више да размишљају о биолошкој разноликости, што ће помоћи да се сачувају планета и људски род.
Пројекту су донирали и блокчејн милијардер Крис Ларсен, фондација Paul G. Allen и Internet Archive. Од свог оснивања, пројекат је прикупио девет милиона долара, показују порески извештаји до краја 2023. године. Нових 17 милиона донација помоћи ће им да запосле још истраживача који ће прикупљати нове податке.Највећи изазови
Раскин каже како је управо приступ подацима за обучавање модела тренутно највећи изазов пројекта. За разлику од великих језичких модела који се могу обучавати на свему што интернет има да понуди, Earth Species Project мора да прикупља аудио снимке разних животињских врста. Подаци животиња тешко је разумети. Чак и уз све информације које удружење већ има, изузетно је компликовано одвојити поједине животињске звуке од буке из околине. Ту је и додатни проблем да не постоји много новца за финансирање AI модела за животињску комуникацију.
Скептици кажу како идеја о „превођењу“ животињске комуникације у својој сржи претпоставља да постоје сличности с људским говором којих можда нема.
Иако је ово непрофитно удружење, њени корени у Силицијумској долини и начин размишљања оснивача показују како раде предузетнички. Раскин је нове донације упоредио с инвестицијама у стартапове. Технологија постоји, уверен је. Биолози њихов модел користе за декодирање снимака с терена, а њихова рана истраживања могу показати које звукове, на пример, производи врана када напушта гнездо. „Све што нам треба је новац“, каже Раскин.Фиби Лиу, новинарка Forbes.
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.