Цвета увоз радника у Србију: За изградњу ЕКСПО 2027 доћи ће цео један град
Цвета увоз радника у Србију: За изградњу ЕКСПО 2027 доћи ће цео један град.
Возачи градског превоза и радници градског предузећа из Непала, чистачице из Бангладеша, собарице из Индије, берачи воћа из Шри Ланке, заваривачи из Вијетнама, грађевинари из Турске… Где год се окренете око вас су радници из иностранства, а биће их још више. Како за Н1 кажу из једне агенције за „увоз“ радне снаге – за потребе ЕXПО 20207 следеће године ће у Србију стићи страних радника толико да напуни цео један град.
Број страних држављана који су прошле и претпрошле године добили радне дозволе у Србији је толики да два пута могу да напуне град већи од Пирота или Кикинде. Тренд је настављен и ове године, а реализација пројеката планираних у оквиру ЕXПО 2027 убрзаће долазак страних радника, и то углавном из Азије.
Према подацима Националне службе за запошљавање, 2022. године издато је 35.167 дозвола за рад странцима. Највећи број дозвола добили су држављани Кине (10.044), Руске Федерације (8.081) и Индије (2.973).
Следеће 2023. године, издато је још више радних дозвола страним држављанима – чак 52.165. Број Кинеза је остао мање-више исти (10.602), али се више него дуплирао број руских држављана који су добили дозволе за рад (20.395), а на треће место су дошли радници из Турске (5.070). Нешто мање је Индијаца којима је дата дозвола за рад (5.010).
У намери да олакша и убрза процедуру у ситуацији све већег броја страних радника, држава је почела да издаје обједињене боравишне и радне дозволе. У пракси то значи да се на документ чека знатно дуже, па многи који су ове године пристигли на „привремени рад“ у Србији, заправо раде без дозволе. Како су нам рекли упућени у ову материју, такви радници нису у прекршају јер се гледа само да је захтев за издавање дозволе поднет.
Процена Института за развој и иновације је да ће у наредној деценији Србији недостајати између 80.000 и 100.000 запослених, а ту „рупу“ махом попуњавају радници из Азије.
Недостатак радне снаге довео је до процвата агенција које се баве увозом радника и на десетине њих нуде своје услуге путем интернета. Већина је специјализована за раднике из Непала, Индије, Бангладеша, Филипина, Вијетнама и Турске, а на својим сајтовима ове кадрове хвале због њихове радне етике, високе продуктивности, стрпљивости и пожртвованости.
Подаци НЗС показују да је прошле године дозволе за рад добило 1.123 радника из Непала, 247 из Бангладеша, пет из Вијетнама и 358 из Филипина.
Када се погледају подаци за прву половину ове године, рекло би се да се број страних радника смањује, али бројке не одражавају право стање ствари због дугог чекања на дозволе. Тако су званично дозволе за рад ове године добили 461 Непалац, 102 особе из Бангладеша и 133 из Филипина. Вијетнамаца званично нема.
Из агенције „Иморт & леасинг глобал њоркфорце“ за Н1 кажу да су преко њих у Србији запослене стотине радника из Азије и то на свим врстама послова – од градилишта и хотела, до неговатељица. Како кажу из ове агенције, ови радници се у Србији задржавају по годину или годину и по дана.
Многе агенције својим клијентима (послодавцима) обећавају високо мотивисане и изузетно лојалне раднике, радну снагу „спремну да уложи додатни напор да постигну циљеве“. „Трошкови радника са Шри Ланке су слични или нижи него за домаћег радника“, пише на сајту једне агенције, док друга нуди радну снагу из Азије која ће радити за законом прописани минималац.
Из агенције „Иморт & леасинг глобал њоркфорце“ објашњавају да радници ангажовани на помоћним пословима заиста раде за минималац уз обезбеђен смештај и храну, док квалификовани радници попут армирача или тесара имају виша примања.
На питање на шта се радници из Азије жале када су услови рада у питању, из ове агенције одговарају да се они не жале много и додају да уколико послодавац драстично прекрши договор, они једноставно напуштају посао. Као пример наводе послодавца који је од радника захтевао да уместо осам свакодневно раде 12 сати, што су они после извесног времена одбили.„Азијати су српским послодавцима атрактивни, јер они много више пруже на послу у односу на друге, а мање траже. И те како више дају“, кажу за Н1 из ове агенције.
Предвиђају да ће 2025. године у Србију стићи хиљаде и хиљаде радника из иностранства, како би се до 2027. године завршили сви пројекти везани за ЕXПО.
„Један мали град има да се увезе“, истичу за Н1.
Као што су истакли саговорници Н1, прави изазов биће наћи раднике за завршетак свих радова за ЕXПО 2027. Држава је свесна проблема, због чега је Привредна комора Србије (ПКС) летос објавила да заједно са НЗС спроводи скрининг тржишта радне снаге, како би се дошло до прецизних података у којим секторима и регионима фале кадрови. Следећи корак, који је ПКС најавила је израда стратегије увоза радне снаге, али тек пошто се у потпуности искористе домаћи капацитети.
Како су за Н1 рекли из НЗС, велики број страних радника у претходној и овој години ангажован је у области грађевинарства, ИТ делатности, као и у услужним делатности, у угоститељству и хотелијерству.„Осим тога странци се ангажују и као помоћни радници у различитим гранама привреде“, прецизирају из НЗС.
Н1
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
