Свети мученик Стефан Дечански, краљ српски, син је краља Милутина и отац цара Душана.

По наређењу необавештеног оца био је ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. При ослепљењу јавио му се Свети Никола у храму на Овчем пољу и обећао му да ће му вратити вид.

Пет година провео је Свети Стефан у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и трпељивошћу, подвигом и благодушношћу изазивао је дивљење и монаха и цијелог Цариграда.

Када је прошло пет година Свети Никола чудотворно је вратио вид краљу Стефану, који је одмах, из захвалности саградио храм Високи Дечани, једну од најлепших грађевина византијске уметности и средњовековне архитектуре на тлу српске државе.

Свој век проживео је Свети Стефан као праведник и мученик и тако га и скончао 1336. године. Са Светим Савом и светим кнезом Лазаром, Свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ.

Обичаји на данашњи дан

У народу, посебно у источној Србији, постоје интересантни обичаји повезани с овим празником који потичу из паганских времена. По једном, на Мартиндан су Стари Словени славили култ вука који је истовремено моћан противник и заштитник од демона. Тако је настало веровање да 24. новембра Свети Мрата сазива све вукове и одређује им колико оваца од којег домаћина смеју да поједу те зиме тако да никоме не нанесу превелику штету. Отуд и обичај да се овце не изводе на овај дан из тора.

У овим данима ништа се не даје из куће, не преде се вуна и ништа се не пере. Кројачи и обућари одмарају, а жене не раде ручне радове.

Постоји веровање ако је на Мратиндан магловито време, зима ће бити променљива. Ако је дан сунчан и ведар, зима ће бити мразовита. Уколико имате било какав проблем са очима, на овај дан би требало да се помолите овом свецу, изговарајући ове речи:

“Теби, богославни Великомучениче, изврсноме заштитнику, приноси победне и благодарне песме Црква, коју ти избављаш од зала. И ти, имајући слободу пред Богом, ослобађај нас од свих опасности, да ти кличемо: Радуј се, краљу Стефане, мученика украсе!”

Такође, постоји и изрека: “Свети Мрата, снег за врата”, којом је означен почетак зимског, хладног и снежног периода године. Према веровањима у појединим деловима Србије, ако на овај дан домаћин прихвати кућне послове на себе, укућанима ће кренути набоље, али ако се понаша размажено и негодује, година ће бити лоша.

Глас Српске

Бонус видео