Како је еугеника добила други живот у Израелу

Улога јеврејских вођа у уништавању сопственог народа је без преседана. Циониста Јона Косои изјавио је (1) 1950. године: „Ми ционисти смо сада задужени за древну дужност да непрестано дижемо длаке на глави целом јеврејском народу. Не дајте му ни одмора ни времена. Држите га на ивици провалије све време, показујући опасности које им прете. Јер где ћемо онда добити стотине хиљада Јевреја потребних за изградњу наше државе“?   

У Израелу 2009. године није јењавала вест коју је објавио лист Харец „Eугеника у Израелу: Да ли су Јевреји покушали да унапреде људску расу“?, са тврдњом да су после Другог светског рата у овој земљи тајно примењивани принципи унапређења људске расе , које су практиковали нацисти у Немачкој. (2) Како је сазнао дописник публикације Јотам Фелдман, да би побољшали „људски материјал“, израелски психијатри су спроводили масовне експерименте на репатриранцима који су стигли у земљу. Тако је наука еугеника, која је међу већином Јевреја снажно повезана са нацизмом и холокаустом, добила други живот у јеврејској држави. 

Испоставило се да је 1944. године психијатар Курт Левинштајн у свом извештају на научној конференцији у Тел Авиву препоручио спречавање рађања код особа са бројним менталним и неуролошким болестима: алкохоличара, епилептичара и оних који пате од манично-депресивне психозе. (3) ​Tребало би напоменути да су методе које је Левинштајн предложио – забрана брака, обавезна употреба контрацептива, абортус и стерилизација – у првој половини двадесетог века сматране сасвим прихватљивим у Европи и САД и да се уклапају у опште токове еугеника. 

„Исте методе су користили нацисти 1930-их у раним фазама свог плана за прочишћавање аријевске расе“, сматра Јотам Фелдман. Исти аутор сматра да се здрава начела еугенике могу одвојити од њихове примене у политичке сврхе. Другим речима, оно што је нацистима неопростиво може се опростити њиховим жртвама Јеврејима. (4)     

Левинштајн у том смислу није био сам у Израелу. Савремени историчар Ракефет Залашик тврди у својој књизи (5) да је концепт социјалног инжењеринга био признат од стране психијатрије у Палестини током британског мандата, а затим у Израелу, тј. од 1930. до 1950. године. Штавише, многи локални психијатри су проучавали основе еугенике у Немачкој пре репатријације. Неки од њих, као и њихове немачке колеге, Јевреје су сматрали засебном расом. Међутим, када су стигли у Палестину, видели су Јевреје различитих антрополошких типова и почели су да праве разлику између европских Јевреја, с једне стране, и Сефарда и Мизрахија – блискоисточних и северноафричких – с друге стране. На пример, психијатар Абрахам Рабинович , који је радио у Јерусалиму, у својим историјама случајева је Јевреје из Бухаре, Грузије и Персије назвао примитивним расама. Према његовим речима, њихова свест, са оскудним садржајем, не поставља никакве посебне захтеве према животу и ропски се покорава спољашњој средини.

Такви ставови су се поклапали са циљевима ционистичког покрета, који је у то време водио политику селективне имиграције. Залашик пише о томе (6): „Већина локалних психијатара заговарала је еугенику. Они су веровали да је здрава нација неопходна да би Израел остварио ционистичке идеале. Овај приступ је подразумевао употребу неадекватних и понекад окрутних метода лечења, а њихов одјек још увек осећа израелска државна психијатрија“. Исти историчар објашњава даље (7): „До сада потврђује чињеница, да је Израел суперсила у тестовима трудноће и абортусима. Абортуси се раде за најмање индикације, укључујући естетске недостатке као што је расцеп непца који се може исправити. Осим тога, израелски психијатри су наставили да препоручују инсулинску терапију, упркос опасним нуспојавама, укључујући смрт. Вежбали су се и лоботомија и струјни удар“.

Раних 1950-их, у Израелу су изведени потпуно монструозни експерименти на репатријацијама. Како пише (8) познати израелски публициста Израел Шамир, у врху израелског министарства здравља настала је „завера лекара“ да убију 100 хиљада људи, „инфериорне“ јеврејске деце. И ова завера је успешно постигла свој циљ. Шамир пита: „Ко су били ти завереници? Сарадници др Менгелеа, нацисти, антисемити“? А он сам одговара: „Не, то су били водећи израелски ашкенази лекари, тј. руско-пољског порекла. Oни су били ти који су 100 хиљада јеврејске деце из расно мароканске заједнице изложили радијацијској болести“.

Историја израелске лекарске завере почела је масовном имиграцијом мароканских Јевреја, коју је спровела влада Давида Бен – Гуриона да би поново населила градове и села Палестине које су освојили ционисти, а која су напуштена након протеривања староседелаца. Многа мароканска деца имала су лишај, гадну, али прилично безопасну болест коже. И тако је шеф израелског министарства здравља, др Хаим Шиба, одлучио да се избори са овом болешћу. Донео је неколико моћних рендген апарата из САД, а његови лекари су одабрали мароканску децу из школа и одвели их, без објашњења разлога, на „екскурзију” у војну базу у близини Хаифе. Тамо су их обријали, преосталу косу скинули врелим воском, главе стезали у шкрипац и изложили зрачењу. Дозвољена доза зрачења је 0,5 рад, али су мароканска деца примала 350-400 рад . Није изненађујуће што су многи страдали на лицу места, a у близини базе израсло је гробље без имена и надгробних споменика. Они који су преживели патили су целог живота. (9)

„Од деце озрачене раних 50-их, пише Шамир, преживело је мање од 40 одсто, од којих многа болују од рака, тумора на мозгу и тоталне ћелавости. Марокански Јевреји, потомци озрачених, до данас чине део криминалаца и примаоца бенефиција за незапослене у Израелу, док су њихова браћа која су отишла у Француску постали професори, бизнисмени, писци и трговци”. (10)

„Да је ово учињено јеврејској деци у било којој другој земљи, примећује Шамир, починиоци би морали да проведу цео живот плаћајући за Холокауст, док би докторе убице ловили Визенталови жустри агенти, и шефови држава би полагали венце на необележене гробове измучене деце и говорили о страшној опасности антисемитизма. Али у Израелу је ова прича заташкана. Након дуге дебате, израелски парламент је усвојио закон о минималној инвалидској пензији за изложене, а случај је стављен под тепих“. (11)

Шта је водило убице у белим мантилима? Шамир сматра: „Одговори на ово питање се разликују. Једно од објашњења је повезано управо са еугеником, популарном међу ционистима. Многи израелски лекари су прихватили расну теорију коју су развили водећи ционисти Нордау и Рупин, и сањали о узгоју новог типа Јевреја: високог, плавооког, плавокосог, жестоког и немилосрдног супермена, способног да гвозденим штапом води нације. Нису били одушевљени својим новим суграђанима из земаља Магреба. Расисти до сржи, веровали су да нису истерали Палестинце да би на своје место населили још једну оријенталну расу. По њиховом мишљењу, марокански Јевреји су кварили расу, а краста у њиховим очима била је видљив знак расне инфериорности . До данас се досијеи разоткривених чувају у посебној архиви иза седам печата“. (12)

Откриће које је издала Харец публикација доказује да је јеврејска пракса побољшања људске расе нацистичке природе. И како Јевреји после овога могу да осуде сина Алојза Шиклгрубера (Хитлера), Ајхмана, Химлера или неког другог вођу Трећег Рајха, када су они примењивали исту еугенистичку праксу као нацисти? Очигледно, главно питање овде остаје око ауторских права. Заправо, којe је био пионир у експериментима унапређења људске расе?

Милан Старчевић /Васељенска

———————————————————–

           Референце:

1. „South African Jewish Times“, 19.05. 1950.
2. Yotam Feldman, Haaretz, „Eugenics in Israel: Did Jews Try to Improve the Human Race Too”?, May 14. 2009.
3. Liat Kozma, „Sexology in the Yishuv: The Rise and Decline of sexual consultation in Tel Aviv, 1930 – 39.” International Journal of Middle East Studies, Vol.42, No. 2, May 2010.   
4. Yotam Feldman, Haaretz, „Eugenics in Israel: Did Jews Try to Improve the Human Race Too”?, May 14. 2009.
5. Rakefet Zalashik, Ad Nefesh: „Refugees, Immigrants, Newcomers and the Israeli Psychiatric Establishment (Hakibbutz Hameuchad; in Hebrew), that the eugenics-based concept of social engineering, 2008“. 
6. Ibid
7. Ibid
8. Israel Shamir, „Cabbala of Power“, May 2008.
9. Ibid
10. Ibid
11. Ibid
12. Ibid