Где је нестала емпатија? Омладина у Новом Саду се иживљавала над недужном старијом женом

Јуче се на углу Јеврејске улице и Булевара ослобођења у Новом Саду одиграо догађај који дубоко поставља питање: где је нестала емпатија и поштовање према другима? Марија Дућак, 65-годишња старија жена, која је након целог дана рада журила кући да се одмори, нашла се на удару грубости и непоштовања од стране младих људи који су блокирали улицу.

„Ишла сам с посла кући и наилазила је петица. Радовала сам се јер сам у пола пет јутрос кренула на посао,“ прича Марија, са видљивим умором и болом. Међутим, уместо да је пусте да прође, група студената је одлучила да у њој пронађе мету за иживљавање.

„Појављује се та руља, нису хтели да нас пусте. Ту долази до кошкања. Немам снаге да причам, под боловима сам, идем од лекара,“ каже она, додатно истичући шта је највише заболело: „Омладина коју ја могу да родим иживљавала се на мени. Свашта су ми говорили, неки су ме псовали, неки су рекли да ме пусте да лежим доле. Они су мене гурнули, нисам ја пала како се наводи.“

Њене речи остављају горак утисак. Где је нестала солидарност? Где је поштовање према старијима? Марија није била ту да протестује нити да се сукобљава. Она је само желела да се врати кући након напорног дана. Али уместо разумевања, добила је понижавање.

„Ово није први пут да се ово дешава. Они нама блокирају пут кад идемо на посао и кад се враћамо. Кажу идите пешке, жена од 65 година. Треба да их је срамота,“ рекла је, додатно указујући на проблем који ова врста блокада ствара обичним људима.

Марија сада трпи последице – не само физичке, са боловима у лумбалном делу кичме, већ и психичке, остављена са осећајем беспомоћности и разочарања у људе.

И док једни оправдавају протесте, други се питају где је граница, и како осигурати да борба за права не угрожава достојанство и безбедност недужних људи, посебно старијих суграђана.

Васељенска