Неоосмански обруч око Србије: Албанија, БиХ, БЈРМ, а сада и Хрватска улази у турски савез на Балкану!

Турска интензивно ради на стварању моћног политичко-војног блока на Балкану, који све више личи на обруч око Србије.

Са све јачим војним, економским и политичким присуством у региону, Анкара ствара савез који укључује Албанију, Босну и Херцеговину (односно бошњачки политички фактор), Северну Македонију, као и српске покрајине – Косово и Метохију, где турски војници чине окосницу окупационих НАТО снага у КФОР-у. Турска је већ склопила низ стратешких споразума са приштинским властима, снабдева такозване Косовске безбедносне снаге модерним наоружањем, а кроз своје присуство у мисији Алтеа у БиХ додатно учвршћује војну и безбедносну контролу у срцу Балкана. Ово није случајност – Турска се враћа на Балкан не као савезник Србије, већ као покровитељ свих оних који раде на њеном слабљењу и изолацији.

На Косову и Метохији, Турска је постала најзначајнији партнер привремених приштинских институција. Од свих земаља учесница КФОР-а, Турска има највећи број војника, што јој даје кључну улогу у безбедносној контроли територије. Међутим, то није све – Турска је потписала низ билатералних споразума са Приштином, који покривају све – од економске сарадње, преко културне размене, до војно-безбедносних питања. Снабдевање Косовских безбедносних снага турским дроновима Бајрактар, наоружањем и војном опремом представља директну претњу по Србију, јер се тиме ствара илегална армија у јужној српској покрајини, спремна за потенцијалну будућу агресију.

Али то није једини проблем. Турска истовремено шири свој утицај у Босни и Херцеговини, где је њен утицај најизраженији у сарадњи са бошњачким политичким структурама. Ово је најочигледније кроз мисију Алтеа, у којој Турска има снажан утицај, али и кроз директну политичку подршку Сарајеву. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је више пута наглашавао да је Турска „гарант стабилности“ у БиХ, што у преводу значи да директно подржава бошњачке тежње и даје им геополитичку подршку. То значи да Анкара утиче на политичку, безбедносну и војну ситуацију у БиХ, и то на штету српског народа.

Албанија, као природни савезник Турске на Балкану, додатно јача овај блок. Анкара већ деценијама улаже у Албанију – од инфраструктурних пројеката, преко војне сарадње, до политичког утицаја. Није тајна да је Турска директно укључена у опремање и обуку албанске војске, а све се то прелива и на Косово, где албански политички врх отворено сарађује са Турском у свим стратешким питањима. Ово није ништа друго него покушај стварања јаке антисрпске осовине, која би у будућности могла да има значајну улогу у притисцима на Београд, како по питању Косова, тако и по питању статуса Републике Српске.

Турска свој утицај шири и у Северну Македонију, где већ има јаку економску и културну основу, а сада све више улаже у војно-безбедносни сектор. Турске компаније контролишу значајан део македонске привреде, док се у политичком смислу не крије подршка албанским структурама у земљи. Ово додатно усложњава безбедносну ситуацију у региону и јасно показује у ком правцу Турска намерава да делује.

Све ово води до једног закључка – Србија је све више окружена државама и структурама које Турска контролише или на које има пресудан утицај. То значи да се пред нашим очима формира неоосмански геополитички коридор, чији је главни циљ да Србија буде изолована, под сталним политичким, економским и војним притиском. Након што је НАТО 1999. окупирао Косово, сада Турска преузима улогу заштитника приштинских власти, истовремено јачајући војну сарадњу са Албанијом и подржавајући бошњачке структуре у Сарајеву. То је рецепт за опасан развој догађаја, где би Србија, уколико не предузме одговарајуће мере, могла да буде суочена са блокадом и сталним покушајима да се принудно доведе до капитулације.

Ова ситуација захтева хитну стратегију одговора. Србија мора повећати војну спремност, јачати економске и безбедносне односе са партнерима који могу да балансирају овај утицај, али и активно да ради на спречавању даљег ширења турског утицаја у региону. У супротном, сценарио у којем Србија постаје опкољена непријатељски настројеним државама, војним савезима и геополитичким блоковима више није ствар далеке будућности, већ реалност која се пред нашим очима обликује.

Милутин Недељковић / Васељенска