Црногорске државне заставе нема: Џаба табла у Морињу и сеоба из базена у базен
(фото:ИН4С)
Црногорске државне заставе нема: Џаба табла у Морињу и сеоба из базена у базен.
Сад већ и не тако свежа вест да је у суботу, 1. марта, у Средишњем уреду за Хрвате изван Републике Хрватске одржан састанак између домаћина Милана Бошњака и Ведрана Искра са делегацијом хрватске националне заједнице из Црне Горе, Адријаном Вуксановићем, председником и заступником Хрватске грађанске иницијативе у Скупштини Црна Горе, Звонимиром Дековићем, предсједником Хрватског националног већа Црне Горе, те генералним конзулом у Генералном конзулату Републике Хрватске у Котору, Јасминком Лончаревић, није изазвала ама баш никакву пажњу црногорских медија. А и зашто би, кад је судећи по доступним фотографијама, састанак протекао без црногорске државне заставе.
За утеху црногорске, посебно, грађанске јавности, може да послужи чињеница да је присутна застава Европске уније, наравно у пратњи заставе домаћина.
[irp]Изгледа да гостима из Црне Горе није вреднована плоча постављена у Морињу са следећим натписом:
Током великосрпске агресије на Хрватску, овде је био логор, такозвани Центар Морињ (3.10.1991 – 18.8.1992) за заточене хрватске цивиле и браниоце.
[irp]Сећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су проживели заточени. Да се никада не понови!
Мање је сад важно да је број хрватских жртава у овом „логору“ био НУЛА (0), неважно је и да табла са срамно сроченим натписом и даље опстаје на овом мјсту више као подсећање на време агресивне фашистичке политике која је, до недавно, била ексклузивитет црногорског државног пута. Џаба, није било места за црногорску државну заставу у загребачком Уреду за Хрвате изван Републике Хрватске.
[irp]Зато подсетимо и на недавна дешавања у вези са финалним турниром Светског купа у ватерполу који је на програму од 11. до 13. априла ове године. Иако је требало да се игра у Будви и Котору, из хрватског ватерполо савеза одбили су да наступе у которском базену, испративши тако препоруку своје владе, за коју је било спорно то што објекат у Котору носи име легенде југословенског ватерпола Зорана-Џимија Гопчевића. Тим је жељама влада Црне Горе удовољила, па је такмичење пресељено у Подгорицу.
ИН4С
Бонус видео
