Бошњаци бесни на Шмита: Од како је отишао Марфи тебе нигде нема!

Кристијан Шмит, који у Републици Српској није признат за високог представника у БиХ, који је ушао у четврту годину мандата, према писању бошњачког портала Кликс постао је „скоро па невидљив“ од одласка америчког амбасадора Мајкла Марфија из Сарајева.

Портал подсећа на низ Шмитових одлука донетих у протеклим годинама, али констатује да је крај мандата америчког дипломате Марфија, половином фебруара ове године, означио, како кажу, „почетак тишине из ОХР-а“.

„Јавна је политичка тајна да је највећи утицај на рад и одлуке Шмита управо имао Марфи. Европска унија је у том контексту била резервисана или у највећем броју случајева против интервенција високог представника, изузев у случају наметања одлуке која је водила формирању Владе ФБиХ“, пише Клиx.

Одласком Марфија, кажу, у потпуности је минимизирана подршка за активније деловање Шмита, а и домаћи политички лидери попут председника ХДЗ-а Драгана Човића отворено су говорили да високи представник више неће наметати ниједну одлуку.

Као занимљиво портал издваја да Човићу није сметало када је Шмит наметао неке друге одлуке, које су у одређеном политичком контексту њему ишле у прилог.

„У контексту актуелних политичких дешавања, али и сигурносне кризе реакције ОХР-а су прилично резервисане и дипломатски усмерене, без видљиве интенције и снаге која може утицати на смиривање кризе и заустављање Милорада Додика који је осумњичен за напад на уставни поредак“, пише сарајевски портал.

Иако је, наводе, ОХР па и сам Шмит слао поруке да је одговорност на домаћим политичким лидерима за заштиту институција, поставља се питање „како је могуће да је Шмит реаговао за много мање политичке потезе, а у јеку напада на државу једва да је видљив у јавности“.

„А разлог таквог стања може се само тражити у насталој тишини из америчке Амбасаде после одласка Марфија и додатној чињеници да Европска унија уопште не рачуна на ОХР као део решења проблема“, пише портал.

Шмит је у Сарајево дошао 1. августа 2021. године, као наследник аустријског дипломате Валентина Инцка, али његово именовање за високог представника никада није потврђено у Савету безбедности УН како је то предвиђено Дејтонским мировним споразумом.

Због тога у Републици Српској није признат, а његове наметнуте одлуке проглашаване су неважићим. Управо због непоштовања једне његове одлуке, која се тиче измене Кривичног закона БиХ, неуставно Тужилаштво БиХ подигло је оптужницу против председника Републике Српске Милорада Додика.

Иако је Додиков правни тим тражио, Шмит се није појавио пред, иначе, вануставним Судом БиХ, без неког правно прихватљивог образложења.

Додик је 26. фебруара првостпено у Сарајеву осуђен на годину дана затвора и шест гдоина забране политичког деловања, што је и био циљ овог политички монтираног процеса, сматрају правни стручњаци.

Изрицање пресуде председнику Додику, почетак је најдубље политичке и институционалне кризе у БиХ од краја грађанског рата, за коју је, како се сматра у Републици Српској и шире, Шмит искључиви кривац.