Затвореник осуђен за убиство пуштен је на слободу и поново је зграбио нож! Покушао да понови злочин
Извор: Википедија – Фотографија Анвара Масалимова
Анвар Масалимов, један од најозлоглашенијих осуђеника у новијој историји Русије, поново се нашао иза решетака, само годину дана након што је условно пуштен на слободу. Судбина овог човека, коме је првобитно била изречена смртна казна, а потом замењена доживотном робијом, илуструје колико је танка линија између „шансе за нови почетак“ и повратка у насиље.
Масалимов је 1991. године осуђен на смртну казну због бруталног убиства, али му је због увођења мораторијума казна преиначена у доживотни затвор. После 25 година издржавања казне, суд у Вологди одобрио му је условни отпуст. Вратио се у Уфу, где му је уточиште понудила жена по имену Светлана.
– У почетку сам веровала да и човек са таквом прошлошћу може почети из почетка. Хранила сам га, нисам тражила ништа заузврат – испричала је Светлана за kp.ru.
Међутим, 2018. године, нада у рехабилитацију се распршила. Током алкохолисане свађе, Масалимов је ножем напао Светланиног партнера. Према њеним речима, покушао је да је „заштити“, али на начин који је скоро завршио фатално.
– Викнуо је: „Пререзаћу ти грло, остани са мном!“ – испричала је потресена жена, додајући да га је пријавила полицији без размишљања.
Жртва је преживела, а Масалимов је осуђен на нових пет година затвора због наношења тешких телесних повреда. Није порицао кривицу. Сам је признао да не уме да контролише себе када се напије, упркос покушајима да води „нормалан живот“ и да се запосли.
Његов животни пут обележен је зверским злочинима: прво убиство починио је још 1980. године, избо је до смрти сапутника током службеног пута. Други, још стравичнији злочин, догодио се 1991. у затвору, удавио је човека, потом раскомадао тело и спалио га у пећи. Због тога је и добио смртну казну.
Према извештају канала SHOT, Масалимов је крајем прошле године поново изашао на слободу. Да ли ће и овај пут добити прилику да живи ван затвора, остаје питање које, после свега, изазива зебњу. Трагично је што неки људи, чак и када им се пружи друга шанса, више нису способни да живе у друштву.
