Правосуђе по Радовану Лазићу: Тужилац брани ухапшене, напада власт, а никад сам ништа није урадио!

Тужилац без иједне оптужнице напада председника, Радован Лазић брани осумњичену деканку, а не ради свој посао!

У моментима док се Србија суочава са озбиљним притисцима и споља и изнутра, један део тужилаштва се потпуно одметнуо од институција које би требало да представља и додатно појачава притисак, стављајући се у позицију политичких аналитичара као што је случај са тужиоцем Радованом Лазићем или оних који се отворено баве политиком, као што то ради тужитељка Бојана Савовић, говорећи испред политичке иницијативе Проглас.

Лазић, који је каријеру започео као адвокат, а затим за време демократа са места шефа тужилаштва у Бачкој Паланци преко ноћи, без иједног решеног предмета 2009. године, у политички монтираној реформи правосуђа, директно је преко реда убачен у Апелацију, сада критикује председника државе, и то ни мање ни више, него јер од запослених у правосуђу тражи да почну да раде свој посао.

За разлику од својих колега који су годинама радили сложене предмете, Радован Лазић је апелациони тужилац постао без дана искуства у вођењу озбиљних истрага, а оно што је најгоре, он ни после 15 година на тој функцији нема апсолутно никаквих резултата иза себе.Лазић иза себе нема ниједан велики предмет, озбиљну оптужницу, али је зато члан ЦЕПРИС-а и лојалан кругу људи блиских врховној јавној тужитељки, што је довољно да за то прима плату од пола милиона динара. Не од Загорке Доловац, него управо од државе Србије коју данас без икакве задршке напада.

Посебно је занимљиво како Лазић коментарише случај случај хапшења деканке Медицинског факултета у Новом Саду, која је осумњичена за злоупотребу положаја и то тако што је оштетила државу за 181 милион динара. Уместо да као тужилац подржи рад својих колега у борби против корупције и незаконитог деловања, Лазић читаву ситуацију представља као „злоупотребу тужилаштва ради репресије над онима који подржавају блокаде“.

Наиме он у изјави за прозападне медије каже:

„Креће и директна злоупотреба тужилаштва у сврху голе отворене репресије. Последњи догађај који то потврђује је хапшење и одређивање кућног притвора деканки Медицинског факултета у Новом Саду. Али на то сви тужилачки органи који треба да штите самосталност тужилаштва ћуте“

Лазић критикује тужилаштво што је уопште покренуло поступак, релативизујући кривично дело, јер је оно дошло од стране политички подобне особе. Крајње је невероватно да једна особа која ради као тужилац може да на овакав начин коментарише било какав кривични поступак, па још и да тражи од других колега да му се придруже у ставу, не улазећи у суштину да ли је било злоупотреба , него све сводећи да је у питању политички обрачун.

Јасно је да један део тужилаштва ради на ширењу свести о некажњивости и да након хапшења врше притисак на своје колеге и тако штите своје политичке истомишљенике који су под истрагама, а нападају државу која покушава да спроведе законе.

Софија Марић / Васељенска