„Београд је научио да се одупире немирима“: стручњаци о узроцима и последицама демонстрација у Србији

Председник Србије Александар Вучић прогласио је победу државе над демонстрантима након ноћних сукоба у Београду.
Он је поручио да Србију није могуће победити насиљем, и да нико од приведених неће бити помилован. Како је истакао, учесници нереда директно су позивали на грађански сукоб и нападе на полицију. У сукобима у престоници повређено је 48 полицајаца, а ухапшене су десетине лица.

Према оцени аналитичара с којима је разговарао руски РТ, ови догађаји могу бити искоришћени од стране домаће опозиције и институција Европске уније како би се повећао притисак на српске власти.

Вучић: „Србију не можете победити насиљем“

„Србија је победила, јер Србију не можете победити насиљем, ма колико то неки желели. Србија се није зауставила и никада неће“, изјавио је председник у обраћању нацији.

Он је додао да већ седам месеци траје „терор у оквиру протестних активности“, али да држава наставља да ради, укључујући и у домену привлачења инвестиција, упркос штети коју блокаде наносе економији.

Такође је нагласио да неће бити никаквих помиловања, јер су демонстранти „директно позивали на грађанске сукобе и нападе на полицију“. Истраге и идентификација свих учесника се настављају.

Ана Брнабић: Позив на грађански рат

Председница Народне скупштине и бивша премијерка Ана Брнабић оптужила је демонстранте да су на Видовдан позвали на „уништење Србије кроз грађански рат“.

Повод: трагедија у Новом Саду, али и политичка инструментализација

Олег Бондаренко, главни уредник пројекта „Балканист“, објаснио је да је непосредни повод била трагедија на железничкој станици у Новом Саду, где се срушио кров и усмртио 16 људи. Пошто је објекат био недавно реновиран, одмах су се појавиле оптужбе на рачун власти. Почело је као студентски протест с једним захтевом: откривање одговорних за рестаурацију.

Међутим, брзо је уследила политичка радикализација. Опозиција се придружила и захтеви су постали шире политички – одговорност власти, смена владе, ванредни избори.

Елена Гускова, историчар и стручњак за Балкан, додаје да већина студената вероватно није била свесна у шта се упушта. У почетку су узвикивали само један слоган – о одговорности за несрећу у Новом Саду. Није било видљивих лидера, што указује да је мала група координисана из иностранства подгревала протесте и користила студенте као покретачку снагу.

Радикализација и одговор полиције
Владимир Пујатин, доцент историје са МГУ, сматра да су студенти и унутрашње покретачке снаге, али да их опозиција користи као полигон за шире политичке захтеве, уз подршку из ЕУ.

Олег Бондаренко оцењује да је полиција реаговала сразмерно — интервенисала је тек након што су мирне демонстрације прерасле у насиље и покушаје упада у зграду Председништва.

Гускова сматра да је полиција током месеци научила како да контролише ситуацију без велике ескалације. Захваљујући томе, нереди нису прерасли у општи хаос.

Да ли је у питању покушај „обојене револуције“?
Гускова сматра да постоје елементи покушаја „обојене револуције“, али не нужно са циљем тренутне смене власти. Више је реч о поруци ЕУ да Вучић „није довољно послушан“. Зато се ова криза пре може тумачити као притисак, него као права побуна.

Притисак Запада и Косовско питање
Пујатин предвиђа да ће Европска унија искористити протесте како би појачала притисак на Србију у вези са Косовом и удаљавањем од Русије. Могући су захтеви за ванредне изборе и критике због наводно „прекомерне употребе силе“.

Гускова закључује да ће Србија издржати, јер „Београд је већ научио како се одупире оваквим таласима“.

Ирина Таран/РТ

Бонус видео