Инцест кроз историју: Хабзбуршка вилица открила болесне односе у најмоћнијој европској династији

Историчари су већ неко време сумњали да је узрок ове аномалије то што су Хабзбурзи међусобно склапали бракове, а сада је то потврдила и наука.

Изражена деформација доњег дела лица, карактеристична за чланове Хабзбуршке династије, резултат је инцестоидних бракова које су склапали генерацијама.

Та аномалија се незванично зове Хабзбуршка брада и јасно се види на портретима чланова ове династије – како код мушкараца, тако и код жена.

Доња вилица је јасно истурена, док је горња слабије развијена.

Историчари су већ неко време сумњали да је узрок ове аномалије то што су Хабзбурзи међусобно склапали бракове, а сада је те сумње потврдила и наука.

Шпански лекари, који су проучили неколико десетина портрета чланова династије, направили су велико породично стабло које обухвата 20 генерација.

Хабзбурзи су у већем делу средњег и новог века били најмоћнија династија у Европи.

Ова династија владала је територијама које данас припадају Шпанији, Холандији, Немачкој, Италији, Чешкој, Аустрији, Мађарској, Румунији и многим другим европским земљама.

Занимљиво, један од механизама за јачање Хабзбурга био је склапање бракова унутар династије.

Један од најсликовитијих примера је шпански краљ Kарлос Други – његов отац је истовремено био и ујак његовој мајци, а мајка је рођена у браку рођака и сестре . Иначе, и та сестра је рођена у инцестоидном браку.

Поред тога, шест од осам Kарлосових прадеда и прабаба били су потомци Ђоане од Kастиље – коју су звали и Ђоана Луда – тако да код њега коефицијент међусобног мешања људи из исте породице износи 25 одсто.

Kарлос Други од Шпаније је рођен са бројним здравственим проблемима и није имао наследника.

Оваква врста бракова забрањена је законом у већини држава – баш зато што повећавају ризик од развоја конгениталних обољења.

Родитељи који су у крвном сродству могу деци да пренесу исти облик оштећеног гена.

Породично ружни

Шпански научници сакупили су 15 портрета представника династије, показали их групи максилофацијалних хирурга од којих су тражили да процене степен деформације лица.

Истовремено, историчари су саставили детаљно породично стабло Хабзбурга, које укључује више од 6.000 људи из 20 генерација.

Резултат је био очекиван – што је било више унутарпородичних бракова, то су лица на портретима имала израженије доње вилице.

Показало се да је Марија од Бургундије, која се 1477. године удала за Максимилијана Хабзбуршког, будућег владара Светог римског царства, имала најмање деформитета.

Аномалија са доњом вилицом била је најизрађенија код Филипа Четвртог (био је краљ Шпаније и Португалије од 1621. до 1641. године).

Најдеформисанију горњу вилицу имао је Максимилијан Први Хабзбуршки, а затим и неколико његових потомака.

“Иако се истраживање заснова на историјским подацима, оваква врста склапања бракова и даље постоји у неким областима и верским заједницама.

“Зато је важно да данас проучавамо последице. Династија Хабзбурга је на неки начин, послужила као лабораторија”, закључио је Рамон Виљас, професор са универзитета у шпанском граду Kомпостели.

ББЦ