Америка губи трку у производњи чипова: хоће ли држава спасти Intel?

Администрација Доналда Трампа најавила је план спасавања компаније Intel, јединог преосталог произвођача микрочипова у САД, која се нашла на ивици банкротства.

Према плану Беле куће, држава ће купити 10% акција Intel-а, конвертујући у капитал већ одобрене грантове у износу од 7,9 милијарди долара из програма CHIPS Act и 3 милијарде долара из програма Пентагона Secure Enclave.

[irp]Како пише Wall Street Journal, влада ће преузети око 433 милиона акција по цени од 20,47 долара, што износи 9,9% власништва. Инвестиција ће бити пасивна – без права учешћа у управљању или присуства у одбору директора.

У међувремену, Intel наставља да тоне: компанија је већ пријавила масовна отпуштања више од 5.500 радника широм САД – највише у Калифорнији и Орегону. Финансијски резултати такође су поражавајући: у првом кварталу 2025. забележен је губитак од 887 милиона долара, док је 2024. закључена са историјским минусом од 18,8 милијарди долара – првим од 1986. године.

Министар трговине САД Говард Љутник назвао је договор „историјским партнерством“ и кључним кораком ка лидерству у вештачкој интелигенцији и националној безбедности. Сам Трамп је истакао да је реч о „повољном послу за пореске обвезнике“ и делу ширег плана за оживљавање америчке индустрије полупроводника.

[irp]Ипак, аналитичари упозоравају да проблеми Intel-а нису само финансијске природе. Компанија озбиљно заостаје за конкурентима – пре свега тајванском TSMC и америчком Nvidiom – како у развоју технологија, тако и у производњи. Њен најновији производни процес Intel 18A има слабу „проходност“ квалитетних чипова, што онемогућава профитабилност.

Осим тога, Intel је у последњих месец дана одустао од великих пројеката у Европи. Највећи – изградња фабрике у немачком Магдебургу у вредности од 30 милијарди евра – званично је отказан, упркос томе што је у пројекат била укључена и влада Немачке. Слична судбина задесила је и планове за фабрике у Пољској.

[irp]Док се Intel повлачи, на европско тржиште улази TSMC, која у источногерманској „Силицијумској Саксонији“ гради свој први европски погон.

Експерти закључују да је америчка индустрија чипова доспела у дубоку кризу, коју није могуће превазићи само државним улагањима. Деценијама пропуштен развој и погрешне стратешке одлуке довели су до тога да Америка више није глобални лидер у овој кључној индустрији.

В.Т./Васељенска