Лапсус или дипломатски аутогол: Радман о Јадранском мору

грлић радман

Министар спољних послова Хрватске, Гордан Грлић Радман, поново је изазвао подсмех и забринутост јавности својим изјавама, овог пута тврдећи да „Јадранско море није само хрватско, него и немачко и европско“. Ова изјава, изречена током заједничке конференције са немачким политичарем Јоханом Вадефулом, одмах је изазвала лавину реакција и питања – да ли је реч о неспретном лапсусу или свесној релативизацији хрватског суверенитета?

Уместо да се извине или појасни изјаву на достојанствен начин, Грлић Радман је покушао да се извади тврдњом да је све речено „фигуративно“, а оне који су његову изјаву схватили дословно – што је и најлогичније – назвао „лицемернима или ограниченима“. Још један пример министровог уобичајеног надменог и неодмереног опхођења према јавности.

„Наравно да је Јадранско море, онај део који је хрватски – хрватски“, казао је министар, уз додатак да је „и Брисел хрватски“, што је још један бесмислени покушај да се спасе оно што се рећи није ни требало. Такве изјаве више личе на лошу импровизацију него на озбиљан дипломатски говор.

[irp]Грлић Радман је уз то похвалио односе с Немачком рекавши да је Хрватска „колоквијално Немачкој земља иза угла“, што додатно отвара питање да ли министар уопште разуме политичку тежину и симболику својих речи, или само настоји да се додвори страним партнерима, често на штету сопственог интегритета и државног достојанства.

Нажалост, ово није први пут да хрватски министар показује несналажење у јавним наступима. На НАТО самиту је, без трунке ироније, изговорио чувену фразу „више никад него икад“, док су његови ранији гафови, попут вербалне акробације на скупу ХДЗ-а у Шибенику, постали предмет спрдње чак и међу његовим политичким саборцима.

„Кажу да се јутро позна, да је боље, овај, кренути од вечери, јер овај повечери, вечер је таква, међутим по вечери се дан позна“, један је од цитата који се и данас препричава.

[irp]Због свега овога, све се чешће чује предлог да би уз министра Радмана на јавним наступима требало да стоји – не портпарол, већ преводилац. Барем да покушамо да разумемо шта је хтео да каже, и да на време ублажимо штету коју оставља за собом.

ИН4С