ВРЕМЕ ОБЕЛОДАНИЛО ИМЕНА СА ФАМОЗНЕ СТУДЕНТСКЕ ЛИСТЕ! Студената нема!

Прозападни медиј „Време“ објавио је оно што се дуго држало у тајности — списак имена са такозване студентске листе, која се представља као глас академске младости. Међутим, након што је јавност коначно добила увид у имена, поставља се једно једноставно питање: где су ту студенти?

На „студентској листи“ има свега: од пензионисаних тужитељки, маргинализованих адвоката, политички профилисаних јавних личности и медијских лица, па све до активиста с донацијских платних спискова. Једино чега заиста нема то су студенти.

Ко су носиоци студентске листе?

– Дејан Шошкић – некадашњи гувернер Народне банке Србије

– Зденко Томановић – адвокат

– Јово Бакић – професор социологије, редован гост на опозиционим панелима

– Мило Ломпар – професор филологије, познат по културно-националном дискурсу

– Немања Видић – бивши фудбалер

– Александар Кавчић – инжењер, филантроп, познат по борби за бесплатне уџбенике; према „Времену“, више није на листи, али је био разматран

– Владан Ђокић – актуелни ректор Универзитета у Београду. Ако се студентска листа заиста води младим гласом, како је на њој неко ко је на челу академског система?;

– Дејан Бодирога – бивши кошаркаш и функционер у спортским структурама

– Јасмина Пауновић – жена из тужилачке и судске професије, пензионисана, без икакве везе са студентским интересима осим ако листа не заступа ревизију кривичних кодекса

– Родољуб Шабић – бивши повереник за информације од јавног значаја, адвокат по струци

– Тихомир Станић – познати глумац, ангажован у медијима

– Јелена Ступљанин – глумица

– Златко Кокановић – активиста из Горњих Недељица, препознат као противник рударења литијума

Истраживачица Јелена Цупаћ из немачког центра WZB додаје да ће листа „обухватити цео идеолошки спектар“. Али ако је реч о студентској листи да ли је заиста толико тешко пронаћи макар једног активног студента?

И даље се инсистира на томе да факултети предлажу по четири кандидата, али од свих објављених имена ниједно не припада студенту. Осим тога, у протоколу стоји и обавеза прихватања „идеолошког минимума“ и поштовања „свих припадности“, уз право на вето, што само додатно указује на контролисани и затворени механизам уместо стварне демократске иницијативе.

Оно што је најављено као револуционарна иницијатива младих, у суштини се претвара у рециркулацију старе елите.

Једино што је извесно је то да на студентској листи, студената нема.

Васељенска