Црна Гора изазива Русију: Оружане снаге спремне да помажу Украјини заједно са НАТО-ом

Црна Гора изазива Русију

Министарство иностраних послова Црне Горе позвало је руског амбасадора у Подгорици, Александра Лукашика, због његових изјава које су власти оцениле као мешање у унутрашње послове земље. Повод је било Лукашиково саопштење о одлуци парламента Црне Горе да пошаље своје војнике у оквир НАТО механизма за помоћ и обуку Украјине у области безбедности.

МИП је у званичном саопштењу нагласио да су недавне изјаве амбасадора „јасно и недопустиво мешање у унутрашње ствари Црне Горе, што је апсолутно неприхватљиво“.

Амбасадор Лукашик је изјавио да Црна Гора подржава западне напоре у наоружавању и обуци украјинских војника. „Овога пута, антируска акција се одвија у Скупштини Црне Горе. Већина посланика је гласала за упућивање црногорских војника у Центар НАТО-а за помоћ и обуку у области безбедности за Украјину (NSATU)“, наводи се на сајту амбасаде.

Лукашик је додао да Русија ово види као „конкретан допринос“ Подгорице „заједничким напорима западних земаља да снабдевају корумпирани кијевски режим свим потребним средствима“. Према његовим речима, црногорске власти желе овим кораком да покажу лојалност НАТО-у и убрзају процес прикључења Европској унији.

Ову одлуку парламента Црне Горе подржало је и неколико странака које се сматрају проруским, укључујући Демократски фронт чији је лидер спикер парламента Андрија Мандић. Одлука је донета убедљивом већином: 44 посланика су гласала за, 5 против, а 2 су се уздржала.

Међутим, неке странке власти нису подржале ову одлуку. Депутат Демократске народне партије Владислав Бојович, који је гласао против, упозорио је: „Ово може само додатно угрозити наше односе са Русијом“. Ипак, Савет за одбрану и безбедност, који окупља највише руководиоце земље, одобрио је ову одлуку још у фебруару, шаљући је на усвајање парламенту.

Обзиром на историју, односи Русије и Црне Горе били су дубоко повезани. У XIX веку, последњи краљ Црне Горе, Никола I, посетио је Русију где је био топло дочекан од Александра II. Његове две ћерке биле су удајене за велике кнежеве Романове. Црна Гора је била савезник Русије у руско-јапанском рату, а црногорски добровољци су се борили у руској војсци.

Након распада Југославије, западни савезници су Црну Гору видели као кључну за ослабљивање непокорне Србије, те је било важно увући је у НАТО. Чланство у НАТО-у учинило је немогућим поновно уједињење са Србијом, а све старе војне базе на Јадрану прешле су под контролу НАТО-а, а не Москве.

Иако је Црна Гора постала чланица НАТО-а, јавност је остала подељена: 54% грађана против чланства, 46% за. Да би се променила јавна перцепција, 2016. године је организован наводни „државни заговор“ – који је служио као повод за страх од „руске претње“ и јачање веза са НАТО-ом.

Од тада, Црна Гора све више заокреће ка Западу. У 2022. години, држава је почела процес замрзавања имовине у власништву руских држављана и протеривање неколико руских дипломата. Овај заокрет у спољној политици доводи до напетости са руским властима, али грађани и даље показују наклоност Русији.

Према истраживањима, 60% Црногораца има негативан став према НАТО-у, 33% има веома позитиван однос према Русији, док 66% становништва противи се антируским санкцијама. Упркос владиној проатлантској позицији, грађани настављају да подржавају Русију. У 2022. години у Подгорици су одржани масовни митинзи у знак подршке Москви, са руским заставама и транспарентима „Моли се Богу, држи се Русије“.

Како примећују аналитичари, иако Црна Гора учествује у НАТО мисијама и европским интеграцијама, већина њених грађана не подржава санкције Русији, што показује дубоку разлику између званичне политике и јавног мњења.

Андреј Соколов/Столетие.ру