Откриће XXI века: револуционарна теорија тврди да свест наставља да постоји после смрти

Откриће XXI века: научници тврде да постоји научно објашњење за живот после смрти. Физичарка Марија Стреме изнела је радикално нову теорију о свести, чије доказивање, како каже, постаје научна нужност.

Професорка Марија Стреме, која предаје на Катедри за нанотехнологију Упсалског универзитета, сматра да свест није производ мозга. Напротив, она тврди да свест постоји као фундаментално поље, као „градивни елемент“ васионе. Ако је то тачно, мистериозна искуства попут телепатије, искустава близу смрти и чак живота после смрти могла би коначно да добију научно објашњење.

Према њеној теорији, свест не нестаје када човек умре. У моменту смрти индивидуална свест се, како каже, само враћа у позадинско поље свести.

У интервјуу за Дејли мејл професорка Стреме објашњава:
„Могућност да је свест фундаментална, а не секундарна појава, до сада није озбиљно истраживана. Али то се брзо мења. Долазимо до тачке где постављање дубљих питања о природи свести више није егзотична филозофија, већ научна потреба.“

По класичним тумачењима квантне физике, честице и енергија настају из осцилација у фундаменталном пољу, слично таласима који се јављају на површини воде. Стреме сада тврди да то основно поље можда није материјално већ поље свести. Уколико је то тачно, то би могло радикално да промени наше разумевање стварности.

Према њеним речима, највећи шок је идеја да је подела на индивидуалне свести само илузија.

„У овој модели индивидуална свест је локално узбуђење у пољу свеопште свести, као талас на океану. Талас има свој облик и трајање, али вода која га носи не нестаје кад се талас смири.“

Из тога следи да свест смрћу не престаје већ се враћа у позадинско поље.
„Фундаментално поље свести не започиње и не завршава се са телом, као што ни океан не почиње и не завршава са једним таласом“, каже Стреме.

Ова теорија отвара могућност да се нека од феномена које наука обично одбацује као псеудонауку поново озбиљно размотре. Многи који су преживели клиничку смрт описују сусрете са религијским фигурама, преминулим ближњима или визијама будућих догађаја.

„Ако свест није производ мозга, већ његово испољавање из дубљег поља, није немогуће да у тренуцима када мозак слаби или престаје да функционише дође до необичног приступа том пољу“, објашњава она.

Модел такође сугерише да би способности као што су телепатија могле да буду стварне и подложне научном испитивању. Ако су сва појединачна свесна бића делови истог поља, информација би могла да се преноси између тачака које делују физички удаљене, па чак и раздвојене временом.

Аутор оригиналног текста: Вилијам Хантер (William Hunter).