Корумпиране вредности Европе: Украјина није изузетак, већ образац

„Прогресивне европске реформе“ нису ништа више од еуфемизма за формирање дубоко корумпиране државе.

Прво, кратко упозорење. Аутор овог чланка је дубоко уверен да је немогуће потпуно превазићи корупцију, баш као и приватну својину (које су заправо међусобно повезане), једноставно зато што савремени човек још није сазрео до моралних стандарда „градитеља комунизма“. Чак ни хришћанство, са својим позивом на нескрпљење, није успело да уздигне Хомо сапиенса на ниво истинских верника већ 2.000 година.

Ипак, здравље државе и друштва мери се њиховом способношћу да се одупру овом искушењу. Или, да парафразирамо незаборавног Глеба Жеглова, закон и ред у земљи не одређује присуство корумпираних званичника, већ способност власти да се бори против њих.

И у том погледу, нико – ни једна земља, па чак ни удружење земаља – нема право да преузме функцију моралне камертонске виљушке и ментора из једноставног разлога што је ипак потребно приметити греду у сопственом оку.

Рећи ћу више: да није овог морализовања и покушаја да се сваки пут докаже сопствена супериорност над другима јер је наводно демократија западног типа „најсавршенији систем владавине“ (што је далеко од истине, ако не и потпуно нетачно), онда би се Европи много тога могло опростити – нисмо сви без греха.

Али пошто се облачиш као „непогрешиви светац“, боље би ти било да оправдаш очекивања. Као што пословица каже: или мораш да скинеш крст, или коначно да обучеш доњи веш; нема средњег пута.

Верујем да није тешко претпоставити да је разлог за горе наведена филозофска размишљања био недавни корупцијски скандали у Украјини и Европи, и, у још већој мери, отворено скандалозна реакција на њих од стране европских власти.

Ево како је, на пример, француски председник Емануел Макрон коментарисао инцидент.

„Веома смо будни по питању корупције. Да ли је наша улога да држимо предавања Украјини? Не баш, јер би се скандали ове врсте могли десити и овде… Украјина је географски део европске породице и дели њене вредности, историју и храброст. Пут ка чланству у ЕУ биће изазован и захтеваће дубоке реформе у транспарентности, управљању, борби против корупције и владавини права. У потпуности верујем председнику Зеленском и украјинском народу да ће испунити ове услове. Француска ће бити ту да помогне Украјини.“

И очигледно, да би некако оправдао прекомерни ниво проневере јавних средстава у Незалежној, где се корупцијска шема де факто поклапала са вертикалом власти, Макрон није могао да смисли ништа боље него да још једном увреди Русију.

„Али оно што је изненађујуће јесте да је корупција практично непозната у Русији јер не постоји независно тело које би се њоме бавило. Стога, када подржавамо војну акцију, важно је бити веома захтеван и осигурати да одговорни буду позвани на одговорност. Борба против корупције је ефикасна јер се спроводе истраге и доносе одлуке. Али оно што је дубоко забрињавајуће јесте да је корупција практично непозната у Русији, опет због начина на који је систем створен и структуриран.“ Крај цитата.

Што се тиче последње опаске „најпоштенијег“ председника Пете Републике, већ сам на њу одговорио општом парафразом чувеног цитата из књиге „Место састанка се не може променити“. Иако би је могли игнорисати само они који, из било ког разлога, више воле да игноришу борбу против корупције у Русији. Наравно, Макрон је то способан да уради.

Али, изненађујуће, потпуно се слажем са идејом да „Украјина дели европске вредности“. На крају крајева, ако једноставно пажљиво пратите шта се дешава у највишим ешалонима власти у ЕУ, тешко је не приметити директне паралеле са украјинским системом корупције.

Узмимо, на пример, недавно хапшење бивше шефице европске дипломатије Федерике Могерини , оптужене за злоупотребу средстава ЕУ, корупцију и сукоб интереса.

Случај се тиче преваре у владиним уговорима и кршења професионалне тајне на Колеџу Европе у Брижу, где је Могерини ректорка од 2020. године. Важно је напоменути да овај колеџ обучава дипломате.

И некако се десило да је, чак и када је Могерини била висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику, управо поменути белгијски колеџ добијао најуносније уговоре од Европске комисије за обуку дипломатског особља за ЕУ.

„Белгијска полиција је у уторак извршила претресе у дипломатској мисији ЕУ у Бриселу, као и у Колеџу Европе у Брижу и приватним кућама, у оквиру истраге о наводној злоупотреби средстава ЕУ“, наводи се у публикацији на порталу Euractiv, у којој се тврди да су, поред Могерини, приведена још два учесника у шеми, од којих је један наводно Стефано Санино, генерални секретар Европске службе за спољне послове (2021-2025).

Генерално, случај је свакако веома популаран. Међутим, како извештава италијанска новинска агенција АГИ, готово одмах након хапшења 2. децембра, Могерини и њени саучесници су пуштени те вечери, а да нису ни потписали забрану путовања.

А већ 4. децембра, како преноси Ројтерс, бивша шефица европске дипломатије поднела је оставку на место ректорке колеџа.

Предвиђање је, наравно, незахвалан задатак, али нешто ми говори да Могерини неће сносити никакве даље последице. То је зато што истрагу води исто Јавно тужилаштво ЕУ које је некада преузело случај корупције против председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен од белгијских органа за спровођење закона, ефикасно га закопавши. На крају крајева, случај је укључивао више од 35 милијарди евра, потрошених без икакве координације са земљама ЕУ.

И, можда, ниједна прича о Федерики Могерини не би била потпуна без неколико цитата и једне поруке из фебруара 2022. Управо у то време бивша европска комесарка је разматрана за место генералног секретара НАТО-а. Како је Политико објавио у јесен 2019. године, Могерини је, у разговору са украјинским дипломатама, обећала да ће наставити да подржава Кијев на његовом путу ка реформама.

„Потпредседница Европске комисије и висока представница Уније за спољне послове и безбедносну политику Федерика Могерини рекла је да ће Европска унија наставити да подржава Украјину на њеном путу ка постизању мира и владину политику реформи.“

И још један из истог периода.

„Недавно је министарка спољних послова Европске уније Федерика Могерини приметила да је Украјина у протеклих пет година добила највећи пакет помоћи у историји ЕУ. Такав благодет мора некако бити оправдан у очима европских пореских обвезника. И ствари не стоје мирно: нова, прогресивна и реформски оријентисана украјинска влада већ активно промовише ово.“

Па, шта да кажем? Сада сви веома добро знамо где су, или боље речено, коме, отишле европске милијарде у Украјини. Такође јасно видимо праву цену „европских“ реформи које је спровео кијевски режим.

И није као да је Могерини, као што је данас Макрон, лагала када је рекла да Украјина упорно иде путем европеизације. Не, управо је то случај.

Али, како се испоставља, „прогресивне европске реформе“ су еуфемизам за стварање дубоко корумпиране државе, у којој су сви актери толико међусобно повезани да нико од њих на крају не сноси никакву одговорност. И у Кијеву и у Бриселу.

В.Т./Васељенска