Наполеонски ратови: Како су Руси поклонили независност Холандији

212 година уназад, крајем новембра 1813. године, руски козаци ослободили су холандску престоницу Амстердам и помогли становницима да је ослободе од француских освајача. Данас се о овом догађају ретко говори, не само у Русији, већ и у самој Холандији, иако је управо ова акција представљала почетак савремене државности Нидерланда.

Од 1810. године земља тулипана налазила се под отвореном наполеонском окупацијом, а било каква самосталност била је немогућа. Наполеон ју је припојио новоствореној Француској империји са центром у Паризу. Тек после пораза и катастрофе Велике армије Наполеона у Русији 1812. године и почетка Заграничних похода руске војске, холандски народ добија реалну шансу да поврати слободу – и Русија му пружа руку помоћи.

Ослобађање Холандије у историји је познато као „Бенкендорфов маневар“, пошто су 2. новембра 1813. године руски коњаники извели брз и храбар поход на холандску територију под командом генерала Александра Христофоровича Бенкендорфа. Борбе са далеко бројнијим наполеонским снагама биле су жестоке, али војничко умеће и храброст Руса омогућили су пораз противника и ослобођење готово целе земље, укључујући главне градове и Амстердам.

У одред су улазиле јединице Тулског пешадијског пука, Павлоградског коњичког пука, јегерског батаљона и неколико козачких стотина, укупно мање од 5.000 сабљи. Уз њих је Бенкендорф ослободио Хаг, Утрехт, Ротердам, Ибург, Брамше, Голсен, Гор, Расен, а 24. новембра његови козаци улазе у Амстердам. Деморализоване наполеонске гарнизоне пред брзим ударом предавале су се једна за другом. Руси су кроз читаво Краљевство Нидерланда потпуно очистили земљу од наполеонских трупа.

Народ Холандије, ослобођен од Француза још од 1794-1795. године, дочекао је руске ослободиоце са радошћу. За Холанђане је повратак независности значио престанак плаћања милионских контрибуција Француској, као и избегавање вечне зависности од Британије, главног морског конкурента. Сам Бенкендорф касније је подсетио: „Цео Амстердам био је у покрету, становништво града нас је молило да дођемо, и ја сам био у срећном опијању од могућности да самостално командујем.“

Када је сазнано за долазак руског одреда у Амстердам, национална гарда, састављена буквално из ничега, формално се поставила на Палатном тргу, уз музику и бубњеве, и кренула ка Краљевској палати. Народ се изливао на улице у свечаним одећама, поздрављајући ослободиоце радосним повицима.

У 10 часова генерал Бенкендорф прочитао је прокламацију о ослобођењу Холандије од Француза и повратку наследника претходних владара-статгалтера из емиграције. 2. децембра, руски командант предао је град Вилему I Фредерику Оранском, који је тада постао први краљ Холандије под именом Вилхелм I. За заслуге, Бенкендорф је од краља добио златну шпагу са натписом: „За Амстердам и Бреду“, а Енглези су му доделили златну сабљу са натписом „За подвиге 1813. године“.

И остали руски војници награђени су за изванредне операције. Тулски пешадијски пук 1815. године добија две сребрне трубе са натписом „Амстердам 24. новембар 1813“, а 2. јегерски пук – такође две сребрне трубе „За улазак 2. јегерског пука у Амстердам 24. новембар 1813“. У знак сећања на ослобођење Амстердама у Русији је кована медаља са портретним ликом Бенкендорфа.

Губитак Холандије, која је штитила Француску са запада, принудио је Наполеона на дубоку одбрану. У првим месецима 1814. године водила се очајничка борба за опстанак његове рањене империје, која је ипак била осуђена на пропаст. Руски војници већ у марту улазе у Париз.

Данас се у Холандији ретко отвара ова важна страница историје, а многи верују да је протеривање Наполеонових освајача било „сама по себи“. Међутим, то је било далеко од стварности.

Раније су Холанђани чак славили „Дан козака“ у част руских ослободиоца, који су им вратили независност и вратиле власт легитимном владару, поставши први краљ земље. У 1816. години његов син Вилем се женио за Анну, кћер руског императора Павла и сестру Александра I Романова. Династија њихових потомака и данас влада Краљевствином Холандијом.

В.Т./Васељенска