Мрдић: Правда не може да чека – време је за смену Доловац
Загорка Доловац (Milos Tesic/ATAImages)
Народни посланик Угљеша Мрдић поручио је да је неопходно хитно усвојити сет правосудних закона и заказати седницу Скупштине Србије на којој би се расправљало о извештају Одбора за правосуђе.
У њему је, како је навео гостујући на телевизији Информер, гласано за неусвајање извештаја о петогодишњем раду Врховног јавног тужилаштва.
Мрдић је истакао да је крајње време за смену врховне јавне тужитељке Загорке Доловац, као и за процесуирање, како је рекао, свих одговорних у правосуђу, укључујући и тужиоца Младена Ненадића.
„Хитно мора да се иде на смену Загорке Доловац и њено процесуирање. Свако ко је прекршио закон, без обзира на функцију, мора да одговара. Ако смо правна држава, закон мора да важи за све“, поручио је Мрдић.
Он је објаснио да се смена Загорке Доловац може спровести кроз промене закона или Устава, њену оставку или разрешење у Скупштини Србије, за које је потребна тропетинска већина.
„Ако је за избор Владе гласало 153 посланика, а за председника Скупштине више од 150, не видим зашто не би могла да се обезбеди подршка за смену Загорке Доловац. Након тога треба изабрати врховног тужиоца који ће радити у интересу државе Србије“, рекао је он.
Мрдић је нагласио да процесуирање може уследити и пре саме смене, уколико постоје елементи кривичне одговорности, додајући да закон мора бити исти за све – од тужилаца до народних посланика.
Говорећи о поверењу грађана у правосуђе, Мрдић је оценио да је оно пољуљано, али да се, како је рекао, враћа захваљујући борби народних посланика против, како је навео, „отетог тужилаштва и судства“.
„Грађани све више верују законодавној власти и подржавају нас у борби да правосуђе вратимо под контролу државе Србије“, рекао је Мрдић.
Коментаришући одлуку америчког инвеститора Џареда Кушнера да не улаже у Србију већ у Албанију, Мрдић је одговорност приписао, како је рекао, Тужилаштву за организовани криминал, опозицији и блокадерима.
„То је иста екипа. Злоупотребљавају институције, шире пропаганду кроз медије и одбијају инвеститоре од Србије. Тиме наносе огромну штету држави, која се већ мери милијардама“, упозорио је он.
Мрдић је закључио да се такво деловање мора зауставити како би Србија сачувала мир, стабилност и наставила да привлачи нове инвестиције.
МОЖЕ ЛИ НАРОД „АФОРИСТИЧКИ“ БЕЗ ПОЛИТИЧАРА?
Народ без политичара не може, они му краду гласова, уче га како њима да буде боље, а за народ се брину кроз лажи. До сада без политичара могао да опстане само Адам, већ када је створио Еву умешала се и политика. Политичари лажу, краду и галаме у јавности, на телевизији и у штампи. Народ је навикао на то и када не би били, којим случајем, политичари народ би се изгубио до несвести или би читао афоризме:
♦ Моји руководиоци обикаљају истину како не би је повредили.
♦ Генчићева вила је мала да прими људе „сосиног“ формата!
♦ Писао бих афоризме о мојим руководиоцима, али не могу да их смислим.
♦ Мој менаџер нема дилему: или лаже или не прича истину.
♦ Моји шефови би могли да се мало више цене. А не да се продају бадава свом шефу.
♦ Није урадио све преко ноћи, крао је и дању!
♦ Женама није битно ко ће им скинути звезде, већ гаће!
♦ Зашто сам упецао златну рибицу, када комшики су мало три жеље.
♦ Заклетва продавачице љубави: част свакоме, вересија само мужу.
♦ Многи код нас раде, ал’ не ураде ништа.
♦ Није(?) толико луд, а ужива у својим лудостима!
♦ „Уби“ све своје сараднике, никако да „убије“ себе. Како ће сам…?
♦ Он се шлихта, њему се шлихтају. Без шлихтања се не може?!
♦ Ако завршите на време оно што сте започели, нећете каснити!
♦ Влада је реконструисана, уграђени су јој страни резервни делови.
♦ Извозили смо памет, увозимо експерте. Ред је да извозимо будале!?
♦ Влада га је изабрала са толиком резервом да сада нема ко да га замени.
♦ Ко се са директором не „слика“, сликаће се са платном листом.
♦ Схватио је да се од поштења не живи. Почео да се бави и политиком.
♦ Земља смо труба. Све оде на добош.
♦ Не туците децу по глави. Тамо им је ускладиштена роба за извоз.
♦ Купио сам диплому, изгледа морам и радно место, а како ћу са платом?
♦ Изградња путних коридора, код нас, касни. Многи нису се уградили.
♦ Богат човек има хиљаду жеља, а сиромах само једну-да преживи.
♦ Пословна година прође, а годишњи план производње никако.
♦ Свашта сам паметно могао да кажем, а када сам почео, ни да бекнем.
„Свашта сам паметно могао да кажем, а када сам почео, ни да бекнем….“ Типично за
чокалије који покушаше да покраду туђу историју да би направили своју државу. И зато
дотичном данас бити „грађанин“ значи не бити ништа конкретно ништа утемељено,
дакле поништити скоро сваки контакт са традицијом и скоро сваку везу са прецима.
Данашње грађанско друштво у заједницама либералних демократија нема међусобне
чврсте кохезионе копче, нема емотивних веза међу људима насталим на осећају
заједничке припадности и нема снажних коефицијената заједничких судбина.
Дакле, грађанско друштво чини скуп атомизираних појединаца који не ступају у чвршће
међусобне интеракције и који државу не доживљавају као земљу предака, већ
као касу за плаћање пореза. Данас „грађанин“ живи последњи стадијум пророчанства
пок. прсд. Милошевића да су нам наменили судбину чеда „корпорацијског капитализма.
А шта уради њихов Киро, од словнског народа направи античке Грке и такo први
почеше са крађом историје, да склепају какву такву државу и пошто то није успело – пола
државе узеше им Шиптари…. И „така натака..“.!