Хоће ли Немачка увести санкције Русији?

Није лако узрујати обично смиреног немачког министра спољних послова Хајка Маса, али и то се десило прошле среде у поподневним часовима. Одбор за европска питања Бундестага, савезног парламента Немачке, састао се како би расправљао о кризи у Белорусији и томе какав би став Немачка требало да заузме према Русији, с обзиром на заштиту коју она пружа белоруском моћнику Александру Лукашенку. Мас је жестоко нападнут са више страна.

Мас је, као члан левоцентристичке Социјалдемократске партије (SPD), млађег коалиционог партнера Хришћанско-демократске уније канцеларке Ангеле Меркел (CDU), прво морао да послуша говор парламентарца из редова крајње левичарске странке Левица, Дитера Дима, који је бранио Русију по свим питањима. Затим га је посланик из редова Зелених Манеул Зарацин напао да је премало радио на питању Белорусије. Он је, према речима учесника на састанку, оптужио Маса да је „продао Белорусију“ и дао Русији одрешене руке.

Бесан због тих оптужби, Мас је напао Зелене због њихове „умишљености“. Међутим министар спољних послова одавао је утисак несигурности, остављајући кључна питања без одговора: како Немачка намерава да се постави по питању Белорусије и Русије? Какве ће бити санкције? И каква је будућност немачко-руског пројекта изградње гасовода Северни ток 2? Једина ствар око које је влада изгледа постигла договор јесте то да Немачка треба да заузме много оштрији став према Москви. Не само због Белорусије: све је више доказа да је Кремљ био умешан у напад бојним отровом на руског опозиционог политичара Алексеја Наваљног.

Научници са Института за фармакологију и токсикологију при немачким оружаним снагама су анализирали различите узорке узете од Наваљног. Користећи напредну дијагностику тестирали су његову крв и урин на све врсте отрова. Трагови са боце коју је Наваљни имао са собом су такође детаљно проучени. Институт тврди да је коришћена унапређена верзија новичока. Нови отров је чак „опаснији“ од претходних облика, рекао је Бруно Кал, председник BND-а (немачке Савезне обавештајне агенције), на поверљивом састанку.

Организација за забрану хемијског оружја (OPCW) је такође укључена у истрагу, а њена делегација је, како се извештава, претпрошлог викенда посетила Универзитетску болницу Шарите у Берлину, где се Наваљни налази на лечењу.

Састав отрова је за немачку владу најважнији показатељ да би руски председник Владимир Путин могао бити умешан. Што је комплекснији, новији и необичнији хемијски састав отрова, то је већа вероватноћа да се он може набавити само уз помоћ руског државног апарата. Због тога, тренутна претпоставка у Берлину јесте да је Наваљног морала отровати руска тајна служба – или на његовом путу до аеродрома у Томску, или када је стигао на аеродром. Пошто је доказано да је опозиционог политичара помно надзирао ФСБ (домаћа обавештајна агенција), изгледа да не постоји ниједна друга могућност.

Немачки безбедносни органи сумњају да су починиоци планирали да Наваљни умре у авиону. Пилотово брзо слетање у Омск, заједно са противотровом који му је дат у болници, спасило му је живот. Кремљ је више пута жестоко порекао да има било какве везе са покушајем убиства Наваљног. Прошле среде је немачки амбасадор у Москви, Геза Андреас фон Гаир, позван „на разговор“ од стране руске владе.

НОВИ ТОН

Последњих дана немачка канцеларка Ангела Меркел повисила је тон према Москви. „Очекујемо да руска влада објасни шта се догодило у овом случају“, рекла је Меркелова. То је у основи био њен начин да купи време и врати лопту на терен Москве. Али шта ће се догодити ако Москва не пружи задовољавајуће објашњење? Да ли ће Берлин морати да прекине пројекат изградње Северног тока 2 који је вредан више милијарди евра, и то непосредно пре његовог завршетка? Протеклих дана ни министар спољних послова нити канцеларка нису били вољни да искључе такву могћност, али унутар својих странака имају врло мало подршку за такав корак.

Чак и пре жестоке расправе у Одбору за европска питања, Мас је био суочен са значајним притиском због своје неспремности да одбаци могућност суспензије гасовода. А критике су долазиле из његове сопствене партијске групације у парламенту. Флоријан Пост, посланик SPD-а из Минхена, изјаснио се против могућих санкција. Жалио је због недостатка доказа да су руске власти наредиле тровање Наваљног са Путиновим сазнањем. „Пуцали бисмо себи у ногу“, рекао је Пост. „Обустављање Северног тока 2 није опција“.

Иако се не противи санкцијама као таквим, један од лидера SPD-а Норберт Валтер Борјанс каже да се и он противи обустављању изградње гасовода. „Не можемо једноставно стајати по страни и посматрати ово очигледно кршење људских права. Морамо да покажемо снажан европски одговор“, рекао је лидер SPD-а за Шпигл, и додао да би санкције могле бити део тог одговора. „Али Северни ток 2 је нешто друго. Он је попут моста коме недостаје само завршни камен. Не можете га оставити незавршеног само због тога што тренутно имате међусобних проблема“.

Карстен Шнајдер, виши члан парламентарне групе SPD-а, такође је дебату о обустављају Северног тока 2 назвао „погрешном темом“. Немачка, рекао је он, своју енергију добија готово искључиво из „земаља чија политика није у потпуности исправна“.

У оквиру десноцентристичке Хришћанско-демократске уније (CDU) канцеларке Меркел, председник Одбора за спољне послове и кандидат за председника странке Норберт Ретген јавно је позвао на окончање Северног тока 2. Али када се парламентарна група CDU окупила прошле недеље на састанку којем је присуствовала Хришћанско-социјална унија (CSU), њена баварска сестринска странка, нико није изразио подршку његовом ставу.

Насупрот томе, Михаел Кречмер, гувернер Саксоније из редова CDU, упозорио је да се не ставља фокус на гасовод, а подржали су га и чланови CSU. Лидер CDU Анегрет Крамп-Каренбауер само је рекла да гасовод „није пројекат који подржава свим срцем“.

У сваком случају, било би тешко обуставити пројекат по налогу владе. Неких 94 одсто од приближно 2,460 километара (1,529 наутичких миља) гасовода је већ завршено, а дозволе су издате од стране свих држава кроз чије воде он пролази. Стручњаци верују да би било неопходно да се донесе специјални закон којим се забрањује завршетак изградње, а који би морао да усвоји немачки парламент.

У најбољем случају, Савезна мрежна агенција (Немачка регулаторна агенција за струју, гас, телекомуникације, пошту и железницу; прим. прев) би могла да одложи почетак радова. Агенција мора да изда дозволу компанији која треба да преузме радове на гасоводу на територији Немачке и Европске уније. Агенција би могла да одложи издавање дозволе, али то тело је формално независно од владе.

ПОТЕНЦИЈАЛНА ШТЕТА

Уколико изградња буде заустављена, немачка влада би могла да се суочи са потенцијално скупим парницама. До сада су Руси и Европљани делили укупне трошкове од скоро 10 милијарди евра. Руски гасни гигант Гаспром покрива једну половину трошкова изградње, док пет европских комапнија – Винтершал, Унипер, ОМВ, Ројал Дач Шел и Енџи – сносе другу половину. Извори упознати са ситуацијом кажу да те компаније разматрају могућност компензације уколико влада обустави изградњу.

Међутим, захтеви би могли ићи и корак даље. У Европи су већ изграђени додатни цевоводи и компресорске странице у очекивању нових испорука гаса. Гас који стиже на обалу Балтичког мора ће се транспортовати ка источној и јужној Европи путем ових инсталација – а њихови оператери такође могу да поднесу тужбе.

У том контексту, друге санкције – против појединаца, институција или одређених сектора привреде Русије – изгледају вероватније. Меркелова се залаже да санкције дођу са нивоа ЕУ, јер блок има пуно искуства са применом овог инструмента. Тренутно постоје програми санкција ЕУ против 30 земаља или против појединаца из тих земаља. Између 1980. и 2014. године, 36 одсто свих санкција широм света увели су Европљани. Изузев Сједињених Држава, нико није толико често примењивао санкције као ЕУ.

Након окупације Крима и кршења међународног права, ЕУ је почела са увођењем санкција Русији, уводећи забрану путовања за 175 лица и чланове 44 институције. ЕУ је такође замрзнула њихову имовину. Даље, трговина са Русијом била је ограничена у неколико сектора привреде, а приступ тржиштима капитала ЕУ био је затворен за одређене руске банке и компаније. Брисел је увео забрану извоза и увоза оружја и искључио Русију из трговине осетљивим технологијама.

Међутим, до сада није било забране увоза руског гаса или нафте. С обзиром да би то повећало цене за европске потрошаче, унутар ЕУ би било мало подршке за такве мере. „Заустављање увоза руског гаса би такође финансијски јако погодило Украјину као транзитну земљу“, упозорили су из немачког Министарства економије.

Већина земаља ЕУ се сложила да ускоро уведе забране путовања и замрзне рачуне око 40 припадника режима у Белорусији, укључујући министра унутрашњих послова те земље. Дипломате у Бриселу страхују да би још далекосежније мере, попут санкција против самог Лукашенка, само осигурале да се додатно учврсте редови оних који су лојални диктатору. Међутим, званичници у Берлину и Бриселу не слажу се око тога колико санкције могу бити ефикасне. Гостујући у популарној политичкој емисији, немачки министар економије из редова CDU Петер Алтмајер рекао је да не познаје ниједан случај у ком су санкције „против држава као што је Русија“ направиле разлику.

ДЕМОНСТРАЦИЈА ЈЕДИНСТВА

„Санкције су неопходан део алата међународне политике за државе које озбиљно крише основна правила“, рекао је Јохан Вадефул, заменик шефа посланичке групе CDU. Он каже да их Немачка и ЕУ користе „као јасну демонстрацију екстремног политичког неслагања“.

Међутим, званичници немачког министарства спољних послова су скептични око казнених мера. Санкције не би требало да постану стандард нити би требало повећавати њихову употребу, истиче један високи немачки дипломата. Он истиче постојање опасности да санкционисане земље развију „отпор“, као на антибиотик. Русија, на пример, покушава да преусмери своје трговинске токове и да из Кине прибави високотехнолошку робу коју више није у стању да набави из САД или Европе.

„Заједничким санкцијама против Русије, ЕУ барем демонстрира јединство“, каже Саша Ломан, политиколог из немачког Института за међународна и безбедносна питања (SWP) у Берлину. Када владе намећу санкције, оне се ограђују од саучесништва. „Европска унија не може просто стајати по страни и посматрати догађаје у Белорусији“, истиче Ломан.

Јулија Грауфугел из немачког Института за глобалне и регионалне студије сматра да су казнене мере против аутократија мање ефикасне него против демократија. У најгорем могућем сценарију, оне могу чак и стабилизовати режим. „Санкције јачају национални набој код становништва, које почиње да показује солидарност са владајућом класом“. Она упозорава на овај сценарио уколико дође до увођења нових санкција против Русије.

Једна студија коју је 2018. наручио Одбор за људска права Европског парламента подржава ту врсту скептицизма. Она је показала да су појединачне санкције „у само неколико случајева“ довеле до жељеног резултата, тј. до промене понашања.

Иако политичари у Бриселу и Берлину трагају за адекватним одговором на поступке Русије, на дипломатском нивоу уобичајено функционише свакодневна коресподенција. У петак је Савезна канцеларија у Берлину позвала представнике Русије и Украјине на састанак у „Нормандијском формату“ у оквиру којег се одвијају преговори око мировног споразума из Минска за регион Донбаса у Украјини. Састанак је почео у 13 часова, док је пауза за вечерњу ужину одржана у 21:30. Дипломатски извори наводе да се не сме допустити да случај Наваљни утиче на евентуални споразум о прекиду ватре.

Аутори Мајк Баумгартнер, Франк Домен, Андреас Фламан, Флоријан Гатман, Матијас Гебауер, Валери Хуне, Мартин Кнобе, Тимо Леман, Ен-Катрин Милер, Питер Милер, Лидија Розенфелдер, Кристоф Шулт, Кристијан Тивс, Гералд Трауфетер и Забрина Винтер.

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

Извор Spiegel.de