За Загреб спремни: Томпсон поручио градоначелнику да је битка почела

Контроверзни хрватски певач позвао је публику на политичку мобилизацију и „рушење“ градоначелника Томислава Томашевића и платформе „Можемо“, које је означио као „екстремну левицу“ и „остатке југокомуниста“

Концерт Марка Перковића Томпсон у загребачкој Арени синоћ је одржан, али је политичка порука већ била јача од музике. У сенци отказивања другог, за данас планираног наступа, а који градске власти нису одобриле, Томпсон је искористио бину не само за песму, већ и за отворени политички обрачун са загребачком влашћу.

Уочи извођења песме „Бојна Чавоглаве“, у којој се налази усташки поздрав „За дом спремни“, Томпсон је позвао публику на политичку мобилизацију и „рушење“ градоначелника Томислав Томашевић и платформе „Можемо“, које је означио као „екстремну левицу“ и „остатке југокомуниста“. Избори, поручио је, могу бити „и редовни и ванредни“.

Реторика је била позната, али порука огољена: забрана додатног концерта није представљена као административна одлука, већ као „напад на Домовински рат“ и саме „темеље хрватске државе“. Загреб је, према тој логици, престао да буде град са изабраном влашћу и постао је идеолошко бојиште.

Након говора, уследио је ритуал који годинама прати Томпсона: узвик „За дом спремни“, на који је публика одговорила са „спремни“. Поздрав чије је историјско порекло неодвојиво од усташког режима у Независној Држави Хрватској, и који је касније преузет и рехабилитован у делу ратне иконографије деведесетих, још једном је изговорен пред хиљадама људи – упркос јасним упозорењима градске власти.

Томашевић је претходно најавио да ће свако јавно коришћење тог поклича значити крај Томпсонових наступа у просторима којима управља Град Загреб. У међувремену, Градска скупштина је усвојила закључак којим се у свим градским објектима забрањују слогани и симболи који подстичу на мржњу и нетрпељивост, изричито наводећи и „За дом спремни“.

Томпсонов тим на то је одговорио најавом правних поступака, тужби и кривичних пријава против градоначелника и одговорних у Арени Загреб, уз реторичко питање: „Је ли ово 1945?“ Као кључни аргумент наводи се судска одлука којом је извођење „Бојне Чавоглаве“ раније допуштено.

Томпсон синоћ није само певао. Он је демонстрирао како естрада постаје политичка трибина, а музика – оруђе идеолошке мобилизације.

У Загребу се синоћ није само певало о прошлости, већ је прошлост поново изашла на бину.

РТ