Два удара довела до потреса: Француска жели да направи аналог „Орешника“

Европа у кратком року мора да развије оружани систем сличан руском комплексу „Орешник“, изјавио је председник Француске Емануел Макрон током сусрета са војним врхом. Он је при томе нагласио да се Француска налази у зони домета новог руског комплекса.

„Морамо да располажемо оружјем које у кратком року може да промени однос снага“, рекао је Макрон, очигледно под утиском последњег удара Оружаних снага Русије по Лавовском авио-ремонтном заводу.

Париж не искључује да се развој таквог система спроведе у оквиру конзорцијума три државе — Француске, Велике Британије и Немачке. Међутим, да ли ће у томе успети, за сада је отворено питање, оцењују експерти за aif.ru.

Могу ли да понове?

Руски аналитичари пројекта „Војна хроника“ наводе да су шансе Француске да направи сопствену верзију „Орешника“ веће него што су то могућности САД, али да је задатак и даље изузетно сложен — посебно када је реч о интеграцији свих елемената у јединствен систем.

Компанија ArianeGroup, која производи чврстогоривну ракету М51 за подморнице, већ дуже време ради на копненој, двостепеној ракети са модуларном бојевом главом. Одређени помаци постоје и у развоју хиперзвучних бојевих блокова.

Француска је 2023. године тестирала хиперзвучни глидер V-MAX, који је стабилно радио при брзинама око пет маха — што је, како се истиче, приближно двоструко мање од брзине руског „Кинжала“. Сада је главни задатак развој раздвајајуће бојеве главе на бази те технологије, као и одлука о броју бојевих блокова.

Додатни проблем представља и одсуство тешког вишeосовинског транспортера, јер је Француска дуго приоритет давала подморничкој компоненти.

„Да би створили противтежу ‘Орешнику’, француски инжењери мораће да развију тешке кинетичке, високопрецизне бојеве блокове способне да поуздано погађају циљеве без нуклеарног пуњења. Када ће се то догодити — отворено је питање, јер могућности њиховог хиперзвучног глидера нису до краја проучене, а време Француску притиска, пошто је руски ‘Орешник’ већ два пута примењен“, наводи „Војна хроника“.

Проблем материјала

Војни експерт и историчар ПВО Јуриј Кнутов сматра да је Француска технолошки способна да направи сличан комплекс, али не пре пет до десет година.

„Француска има сопствену ракетну индустрију и озбиљне технолошке основе. Али војна техника се битно разликује од цивилне. Кључни проблем су тугоплавки материјали који морају да издрже температуре од четири хиљаде степени и више — а управо ту Француска има озбиљне тешкоће. То је руски ноу-хау“, истиче Кнутов.

Према његовим речима, чак и у оквиру конзорцијума три државе, рок развоја тешко може бити краћи од пет година.

„Посао за најмање пет година“

Слично мишљење има и заслужни војни пилот Русије, генерал-мајор Владимир Попов. Он наводи да ће, упркос снажној авио-индустрији Француске, Британије и Немачке, израда аналога „Орешника“ трајати најмање пет година.

„Мотори и поједине технологије постоје, али за стварање јединственог комплекса потребно је најмање пет година. Брже од тога је нереално“, каже Попов.

Он упозорава и на финансијски аспект: развој оваквог оружја изискује огромна средства, која ће власти морати да обезбеђују у условима буџетског дефицита — што може додатно успорити цео процес. За то време, како истиче, технологије Русије могу отићи још корак даље.

В.Т./Васељенска