Баки (89) прети избацивање из куће због изградње пруге

Трошна кућа у Земун Пољу, поред ње багери, пруга и градилиште надвожњака. Kућа на измаку снага је дом четворочлане породице Матовић, а међу њима је и бака Сока која има 89 година. То је једини дом за који ова породица зна још од 1966. године, дом који сада могу да изгубе. Уједно, прећено им је одузимањем бројила, а сада су, како нам је јављено непосредно након наше посете, остали и без струје.

Породица Самардаковић-Матовић у овој кући живи на основу уговора о “трајном коришћењу”, а Инфраструктура железница Србије им сада, како тврде, оспорава то право, због тога што они чија имена пишу у том уговору и међу којима су и они који су радили за Железницу више нису живи. Живи су њихови наследници, али то изгледа није довољно.

Породица Матовић тврди да већ месецима трају претње представника Инфраструктура железница Србије и одзвања порука “истиче вам време”. Поред њихове куће је пруга са два колосека, једним саобраћа Беовоз, а другим треба да протутње возови на толико дуго чеканој прузи Београд-Будимпешта.

У кући живе Марко, Милан, Чедо и бака Сока, која целу ситуацију најтеже подноси: “Само да се све ово реши”, ногу пред ногу нам прилази, уз уморан осмех.

Матовићи нам показују бројне папире и уговоре на којима заснивају своје право, тврде да Инфраструктура железница Србије нема разумевања и да не жели договор.

“Ја овде живим 40 година, са два сина, мени је супруга умрла. Она је у уговору, јер њен отац је добио тај смештај 1966. године као стамбено решење. У уговору су били мој таст, његова жена, син и ћерка, сви су они умрли. Синови овде живе од рођења. Сада нам нуде гарсоњеру, наш четворо тешко да можемо ту да станемо. Нуде нам и неку кућу која само што се није срушила и није условна за живот. У три наврата Железница је ургирала да се скине бројило за струју, ја нисам дозволио. На све начине покушавају да нас избаце”, прича нам Чедо.

Тврди да је покушавао и да се усмено договори са Инфраструктурама железница Србије, али да они нису дозволили.

“Уместо нешто да реше, ништа не решавају. Остављају ме на цедилу са мајком од 89 година, млађи син има проблема са астмом, користи и респиратор, како ће он ако нам искључе струју. Kако да се живи”, објашњава нам Чедо.

“Ту сам рођен, ту живим. Сада ми оспоравају право на живот”, очајан је Милан, Чедин син који није хтео да се експонира и фотографише.

“Не тражимо ништа за џабе, тражимо да нам дозволе да повољно откупимо неки стан. Ваљда смо стекли право након скоро 60 година боравка овде. Тражили смо и да нас туже, али они то не желе, јер би изгубили на суду”, прича нам Милан.

Он додаје да, и када је прављен пројекат за изградњу надвожњака, нису узети у обзир објекти поред пруге.

“2015. године су долазили овде из ЦИП-а и мерили су, бушили. Они су пре пет година знали да ће да се руши и да се прави надвожњак, ништа није предузето. Нисмо ми једини, има још 11 породица чије куће би требало да се сруше. Већ две породице су исељене, а ми смо сада на удару”, прича нам Марко, док се у позадини чује звук БГ воза који тутњи шинама.

Kаже да притисак на његову породицу траје од јуна, а да Инфраструктуре железница не нуде никакав договор, нити консултације.

“Дошли су са дописом да треба да се иселимо, а нема судске одлуке”, каже Марко.

Он тврди да је један од видова притисака на његову породицу – искључивање струје. Док смо били у посети породици Матић, струје је било, попили смо чак и кафу, али нам је убрзо по повратку наше екипе у редакцију зазвонио телефон, а са друге стране чули смо: “Искључена је струја, само што сте отишли”.

Kако су из “Инфраструктура железница Србије” одговорили за Нова.рс, Чеда Матовић “не поседује валидну документацију за коришћење службених просторија ‘Инфраструктуре железнице Србије’ на овој адреси”, као да “ни особе које са господином Матовићем користе овај стамбени објекат (два сина и мајка) немају никакву валидну документацију за становање у овом службеном стану”.

Из Инфраструктура наводе да је уговор о коришћењу овог железничког службеног стана у Земун Пољу потписао Самардаковић Александар, пружни пословођа пружне деонице Земун још 31. децембра 1966. године као носилац станарског права са тадашњим Железничко – транспортним предузећем Београд.

“По уговору, површина овог стана је 25 квадратних метара. Поред Александра Самардаковића, у уговору је наведено да ће стан користити и чланови домаћинства, и то: супруга Самардаковић Мирослава, Самардаковић Милован, ћерка Самардаковић Светлана и Милетић Спасенија. Дакле, у Уговору о коришћењу овог стана не наводи се ни Чеда Матовић, ни било ко од чланова његовог домаћинства који ту данас живе”.

Наводе и да је Матовић од 1. априла 2008. године плаћао надокнаду за коришћење овог службеног стана “у симболичном износу од 855 динара месечно Јавном предузећу ‘Железнице Србије’, све до 2015. године и реформе железнице”, те да је “Инфраструктура железнице Србије” Матовићу током јула и августа понудила већи број станова за регулисање стамбеног питања, које је он одбио.

Kажу да овај стамбени објекат “сада већ угрожава динамику извођења радова на изградњи пруге за велике брзине”, те да су 24. августа 2020. године покренули судски спор код Трећег основног суда у Београду за исељење Чеде Матовића из стана у Земун Пољу, али да ће “у наредним данима покушати да са Матовићем дођу до споразума и решења у вези рушења наведеног објекта и решавања стамбеног питања ове породице”.

Нова.рс