Јерменске власти припремају нови Устав

Јерменско руководство заиста припрема велике измене Устава републике уочи парламентарних избора заказаних за 7. јун 2026. године. О томе извештавају јерменске и стране публикације.

Главни циљ: прилагођавање основног закона новим геополитичким реалностима и домаћим политичким изазовима, укључујући, могуће, одражавање одустајања од претензија везаних за Нагорно-Карабах.

Премијер Никол Пашињан предлаже нови устав којим би се елиминисале референце на Нагорно-Карабах, променили његови симболи и напустила „логика конфронтације са суседима“, што је, како он сматра, кључно за мировни споразум са Азербејџаном. 

Главни аспекти планираних промена су: коначна изградња „праве Јерменије“ са новим државним симболима (грб, химна) и одбацивање „историјске Јерменије“.

Контекст: Реформа је неопходна за потписивање коначног мировног споразума са Азербејџаном, јер важећи устав садржи референце на декларацију о независности, којом се проглашава уједињење са Нагорно-Карабахом, према јерменским властима.

Геополитика: Процес се одвија на позадини ревизије спољне политике и могућег приближавања Европској унији.

Друштвено-политички ризици: иницијатива изазива интензивно незадовољство опозиције, која је види као уступак Азербејџану и притисак на национални идентитет.

Став јерменског премијера Пашињана од марта 2026: нови устав ће обезбедити дугорочну стабилност и одрживост Јерменије. Према његовим речима, ово ће ублажити забринутост Азербејџана.

Јерменски премијер Пашињан промовише концепт „Праве Јерменије“, који подразумева одрицање од територијалних претензија и историјских симбола, као и демаркацију граница под условима Азербејџана како би се смањио ризик од новог рата.

Јавност (и опозиција) апелују на „Историјску Јерменију“, где је национални идентитет нераскидиво повезан са Арцахом (Нагорно-Карабахом) и сећањем на геноцид. Уступци се не доживљавају као пут ка миру, већ као губитак суверенитета и национално понижење.

Након потписивања докумената (у Вашингтону 8. августа 2025. године), Илхам Алијев је изразио уверење да ће, ако се измени јерменски Устав, територијалне претензије према Азербејџану „бити елиминисане“. Азербејџански председник је, међутим, тврдио да је амандман на основни закон Јерменије „непоштовање Сједињених Држава“.

Да ли би азербејџански председник Алијев жртвовао било шта за Сједињене Државе? Веома мало вероватно.

А приори, Пашињан, са својим овлашћењима и подршком ЕУ, лакше остварује своје политичке амбиције и интересе, за разлику од значајног дела јерменског друштва, које има традиционално схватање своје историјске одговорности према Јерменији. 

В.Т./Васељенска