Три ствари у кући од којих се ђаволи тресу: Ако ово имате у кући, нечисте силе вас никад неће посетити, тврди отац Рафаило

У православној традицији вековима се говори о снази вере, молитве и светиња које чувају човека и његов дом. Духовници упозоравају да мир у породици не долази само од материјалног благостања, већ и од присуства Божје речи, крста и светих тајни у свакодневном животу. Отац Рафаило Бољевић и владика Николај Велимировић кроз своја поучна казивања откривају због чега се, према учењу Цркве, нечисте силе највише плаше Светог Јеванђеља, крста, освећене воде и светог причешћа.

Отац Рафаило: „У дом где се чува Свето Јеванђеље, нечисте силе тешко приступају“

У времену када многи трагају за миром, заштитом и духовном снагом, православни духовници подсећају да се истинска сигурност налази у вери, молитви и присуству светиње у дому. Према речима оца Рафаила Бољевића, игумана манастира Подмаине, постоје једноставни, али дубоко значајни начини да се породица духовно учврсти и заштити од зла.

– Свети Јован Златоусти каже да у дом где се чува Свето Јеванђеље, на посебно одвојеном месту, на полици, пожељно је да буде упаљено и кандило, да том дому нечисте силе тешко приступају. Па још ако родитељи и деца целивају Свето Јеванђеље, поклоне му се… Уз свето тело и свету крв Христову, Свето Јеванђеље је најсветије – објаснио је отац Рафаило.

Он истиче да дом у којем се поштују светиње, где се чита Јеванђеље и пали кандило, постаје место мира, љубави и духовне заштите. Такав простор, према учењу светих отаца, испуњава се светлошћу и благодаћу, а не страхом и немиром.

Три ствари којих се демони највише плаше

Свети владика Николај Охридски и Жички у својим „Мисионарским писмима“ преноси духовно виђење светог Јована Вострског, које говори о томе чега се демони највише плаше у животу једног хришћанина.

У 157. писму владика описује догађај у којем је свети Јован током молитве угледао демоне и упитао их:

„Прочитао си негде причу из живота светог Јована Вострског. Једном, кад је овај блажени Јован стајао на молитви, отвори му се духовни вид и он угледа демоне. Нити су се смели приближити човеку Божијем, нити су се хтели далеко од њега удаљити. Видећи да су обузети страхом, Јован их упита: ‘Од чега се највише плашите?’ Демони одговарају: ‘Од три ствари: од онога што ви хришћани носите око врата, од онога чиме се мијете у Цркви, и од онога што једете у Цркви.'“

Када их је свети Јован упитао чега се највише плаше, одговор је био јасан: „Од онога што једете у Цркви.“

Владика Николај потом објашњава значење ових речи: „Зар ти ово није јасно? Оно што хришћани носе око врата јесте крст. Оно чиме се крштавају или кропе у Цркви јесте освећена вода. А оно што једу у Цркви јесте свето причешће.“

Крст, света вода и причешће – духовни бедем против таме

Говорећи о снази ових светиња, владика Николај наглашава њихову дубоку симболику и значај у духовном животу верника:

„Крст је знамење победе кроз страдање из љубави. Освећена вода чисти и означава чистоту духовну и телесну. Причешће је небеска трпеза, на којој се предлаже души за храну тело и крв Божија. Зар је, дакле, чудо што паклене силе дрхте од овога трога?“

Према његовим речима, паклене силе настоје да човека удаље од Бога, одузимајући му оно што га духовно уздиже — љубав, чистоту и свету духовну храну.

„Оне дошаптавају људима сасвим супротне савете, и то: да пошто-пото избегавају свако страдање, чиме хоће да из срца људских искорене љубав и човекољубље; да живе у греховној нечистоти, чиме хоће да учине људе својим поданицима и блиским сродницима, и удаље их од пречистог Бога; и да море и уморе душу своју глађу, не дајући јој никакву божанску храну – за којом душа по природи чезне – но да се хране само земаљском храном, као животиње.“

На крају, владика Николај закључује: „А причешћа се највише боје паклени духови, јер оно представља круну човековог узвишења и сједињења с Богом.“

Лепоте Србије/Ало.рс