Кесић кривицу за избацивање новинара пребацио на власт: Тврди да је инцидент на трибини Прогласа био „планиран“

Након инцидента на трибини Прогласа у Офенбаху, где је новинар Зоран Вицеларевић насилно удаљен из сале након постављених питања, Зоран Кесић оценио је да је све било део наводно планиране акције власти са циљем да се баци сенка на, како је рекао, „диван догађај“. Уместо осуде самог инцидента, део „друштвене и политичке елите“ окупљене око Прогласа одговорност је усмерио ка властима, иако нико од учесника није јавно осудио поступање обезбеђења према новинару.

Посебну пажњу изазвала је Кесићева изјава да „није баш уобичајено на трибинама“ да неко одмах затражи реч и постави питање, иако се Вицеларевић представио као дугогодишњи новинар и искористио део програма који је био предвиђен управо за питања публике.

Кесић је изнео тврдњу да је неко био изненађен великом посетом трибини и да је зато „морао да одради кризни ПР“ како би вече, које је описао као испуњено патриотизмом, емоцијама и позитивном енергијом, представио у негативном светлу.

Међутим, у свом објашњењу није одговорио на суштинско питање – због чега је новинар избачен са скупа и како је могуће да је човек који је добио прилику да постави питање завршио ван сале.

Још занимљивије је што је сам Кесић признао да питања која је Вицеларевић поставио нису била увредљива.

„Чак су оба питања и захвална за дебату“, рекао је Кесић.

Упркос томе, покушао је да читав случај представи као унапред припремљену акцију усмерену против Прогласа, наводећи да је новинар наводно дошао са намером да саботира догађај.

Тако је, уместо осуде насилног удаљавања новинара са трибине, јавност добила тезу о „кризном ПР-у“ и политичкој режији. Као аргумент за такве тврдње Кесић је навео да је телевизијска екипа која сарађује са Информером разговарала са Вицеларевићем након инцидента и да су поједини медији брзо известили о догађају.

Остаје, међутим, чињеница да нико од учесника трибине није јасно осудио сам чин избацивања новинара са скупа, иако је према сопственом признању једног од говорника постављао питања која нису била увредљива и која су била „захвална за дебату“. Уместо преиспитивања онога што се догодило на самом догађају, одговорност је пребачена на политичке противнике, док је питање односа према неистомишљеницима и даље остало без јасног одговора.