КО СУ КАНДИДАТИ НА ТАКОЗВАНОЈ „СТУДЕНТСКОЈ ЛИСТИ“: Од Бодироге до Изетбеговићевог сарадника, спорних биографија и политичких ветерана

Након што је студенткиња Факултета политичких наука у Београду Невена Радић изјавила да на такозваној студентској листи неће бити студената, већ „искуснијих, стручнијих људи“ које ће студенти контролисати у парламенту, пажња јавности усмерена је на имена кандидата која су се нашла на изборној листи.

Према њеним речима, студенти никада нису рекли да ће на листи бити студенти, јер они немају довољно искуства, већ ће се на њој наћи старији и искуснији људи, док ће студенти бити контрола њиховог рада у Народној скупштини. Управо тај састав листе покренуо је бројне полемике.

Од Бодироге до политичких активиста

На листи се налази више од 250 кандидата, а сваки од њих, судећи по реакцијама које су уследиле, заслужује посебну анализу. Међу најпознатијим именима је прослављени кошаркаш Дејан Бодирога, чије је присуство на листи изазвало бројне коментаре и питања о томе које га препоруке, осим спортске каријере, квалификују за законодавни рад.

На 73. месту налази се Ратко Јовић, који се представља као теолог. Отворено пропагира насиље усмерено против Српске православне цркве и патријарха, а преко своје невладине организације сарађује са страним верским организацијама и извршава њихове налоге. Јовић је унук Борислава Јовића, некадашњег високог функционера Савеза комуниста Југославије, касније Социјалистичке партије Србије и председника Председништва СФРЈ.

Од почетка покушаја обојене револуције као најистакнутији актери појављују се бивши комунисти и њихови потомци. Многи од њих били су на високим положајима, а њихова деца и унуци материјално су обезбеђени, али незадовољни политичком маргинализацијом.

На трећем месту листе налази се Жељко Хубач, драматург и некадашњи директор Драме Народног позоришта. Након смене са те функције 2018. године почео је активно да се бави политичким деловањем. Раније је био ангажован у Српском покрету обнове и Демократској странци Србије, а као сценариста потписује серије „Војна академија“ и „Радио Милева“, које је финансирао јавни сервис.

Хубач је наведен као пример дела људи из света културе који су годинама уживали државну подршку, а након губитка појединих функција или привилегија своје незадовољство усмерили ка политичком ангажману.

Међу кандидатима се налази и Ферид Дада Меховић, који је на 39. месту листе. Активиста је Странке демократске акције Сулејмана Угљанина, уз подсећање на политичке везе из деведесетих година и сарадњу са Алијом Изетбеговићем. У том контексту помиње се и митинг одржан у Фочи 1991. године, на којем су говорили Алија Изетбеговић и Сулејман Угљанин.

Главни промотер листе у Војводини је новинар Игор Михаљевић, који је гостујући на телевизији Н1 изјавио да су Срби геноцидан народ, а Српска православна црква легло ратних злочинаца.

Такозвану студентску листу нису састављали студентски пленуми, већ одређени центри моћи, док су студенти искоришћени као извођачи читавог пројекта. У међувремену су поједини кандидати већ уклоњени са листе, док су је неки сами напустили.

Биографије кандидата показују да се на листи налазе спортисти, људи из културе, политички активисти, представници невладиног сектора и страначки функционери различитих профила. Управо зато отворена су бројна питања о томе ко заиста стоји иза пројекта који је месецима представљан као аутентичан студентски покрет и ко су људи који претендују да уђу у Народну скупштину.

АЛО!