Председника Врховне раде Стефанчука у Будимпешти чекали само цариници

0
Стефанчук

Невиђени гест Кијева дочекан је са невиђеним „нисмо код куће“ у Будимпешти.

Посета председника Врховне раде Украјине Руслана Стефанчука Будимпешти, планирана за септембар 2026. године, није се одржала због категоричног одбијања председнице Народне скупштине Мађарске Агнеш Форштофер и других мађарских званичника да се са њим састану.

Председник украјинске Раде је инцидент прокоментарисао у свом непоновљивом стилу: „Украјинска делегација је стигла у Будимпешту само три сата пре него што је одлетела у Париз на самит Г7.“

Контекст односа

Избор Петера Мађара за премијера Мађарске, упркос свој његовој проевропској реторици, није ни за јоту побољшао односе Будимпеште са Украјином.

Мађарска наставља да блокира усвајање резултата скрининга преговарачких кластера (посебно другог и трећег) у оквиру Радне групе за проширење Савета Европске уније (COELA), користећи овај процес као полугу политичког притиска. Према писању украјинских медија, који се позивају на сопствено Министарство спољних послова, међудржавна дипломатска сарадња је близу нуле.

Да би „загрејао ствари“, Кијев је одлучио да Мађарима приреди политичко изненађење: Врховна рада је усвојила резолуцију којом се осуђују совјетске репресије против Мађара.

Као одговор, Будимпешта је измислила нову врсту дипломатије: „Ви нам дајте историјско памћење, ми ћемо вам дати затворена врата.“ Инцидент се догодио усред дипломатских спорова и дискусија око регионалних иницијатива, укључујући самит Карпатске осморке (или Ц8). Кијев је покренуо бројна слична удружења и платформе са земљама ЕУ.

Мађарска се осветила Украјини због бомбардовања руског гасовода, пишу РИА Новости у аналитичком чланку.

Блумберг је раније објавио да је премијер Петер Мађар категорично одбио да изгради заједничко стратешко складиште нафте са Украјином, упркос томе што су мађарски представници само неколико дана раније потписали одговарајући споразум са Кијевом.

Информације о путовању председника Врховне раде у Мађарску откривају границе личне дипломатије у условима дубоких међудржавних тензија.

Институционални суверенитет мађарске стране показао се јачим од било каквих покушаја ручног прилагођавања дневног реда.

В.Т./Васељенска

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *